Реуматолошки институт у Београду је, поводом шездесетог рођендана, отворио први Центар за регенеративну медицину, уз подршку Министарства здравља.
Регенеративна медицина бави се регенерацијом, обнављањем или заменом оштећених ћелија, ткива или органа, како би се побољшале функције тела. Све то биће доступно нашим грађанима од јануара, и то на најсавременијим апаратима. Министар здравља Златибор Лончар нагласио је да регенеративна медицина представља огроман искорак за српско здравство.
Најмодернији апарати на Институту за реуматологију, уз светски признате докторе, гарантују врхунске услове лечења у области регенеративне медицине, и то о трошку државе.
„Комбинације биолошке терапије и регенеративне медицине су будућност у лечењу дегенеративних оштећења ХРС-а и аутоимуних хроничних болести, као што су системска склероза, лупус, Сијегренов синдром и реуматоидни артритис. То је велики добитак за наше пацијенте и омогућиће нам да будемо лидери у региону“, каже Бранко Бараћ, в. д. директора Института.
Регенеративну медицину научници сматрају будућношћу медицине, јер ће променити ток хроничних болести и у многим случајевима омогућити регенерацију болесних органских система.
„Наш производ су одобриле америчка ФДА, као и кинеске, јапанске и јужнокорејске власти. Више од четири хиљаде производа су на листи режима селтропијске медицине, што значи да то више није област експерименталне или концептуалне природе, као што је било пре више деценија, већ су производи доступни тржишту“, истиче проф. др Бенам Садеги, научник са Института Каролинска у Шведској.
Према његовим речима, лечење је започето у области онкологије, али се примена сада шири на системске и аутоимуне болести, као и акутна запаљења. „Институт за реуматологију је прва државна установа у Европи која је добила Центар за регенеративну медицину“, додаје Садеги.
Нови правци у терапији и истраживањима
Ова медицина представља велики успех за наше лекаре и истраживаче, а биће им омогућено да учествују у међународним студијама на Каролинском институту у Шведској, како би се оспособили за примену савремених метода лечења.
„Поносни смо што смо лидери у региону, јер уводимо иновације и што ће наши осигураници, о трошку државе, моћи да добију најмодерније и најбоље услове лечења. Захваљујући овом визионарском подухвату, реализованом у кратком року, Институт за реуматологију још једном се издваја као установа врхунског знања и праксе“, изјавио је министар здравља Златибор Лончар.
Напоменуо је, такође, да се истовремено отварају и врата новим правцима здравствених истраживања, терапијским могућностима и значајном напретку у лечењу.
Републичка регулаторна комисија за медицину је у протеклих пет година припремала законе и прописе како би пацијенти у Србији могли да примају савремене терапије из области регенеративне медицине.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Пумуцкел је НАЈНИЖИ КОЊ на свету!
Мали коњ Пумуцкел који живи у Немачкој,је најнижи коњ на свету.Овај мали коњ висок је само 52,6 цм до гребена, али има самопоуздање животиње 10 пута веће од себе. Пумуцкел је преко 4 цм нижи од претходног рекордера Бомбела (Пољска), који је био висок 56,7 цм.
Добивши звездани третман који заслужује, Пумуцкел се недавно појавио у немачкој ТВ емисији „Гинисови светски рекорди – Велика емисија светских рекорда“, како би помогао у додели сертификата као гламурозни асистент.
Када се не креће у круговима шоу-бизниса, Пумуцкел нема проблем да упрља копита помажући на фарми својој власници Кароли Вајдеман.
Карола је на крају довела Пумуцкела кући након што јој је пријатељица која је тражила коње за терапију испричала о њему.
Рекла је: „Довезла сам се, погледала га и била сам заиста, потпуно шокирана. Никада раније нисам видела тако малог, ситног коња.“
На слатким снимцима са фарме, Пумакел се види како обавља своје дужности пре него што се опусти на пољу са својим другим пријатељима коњима.
Карола је додала: „Пумуцкел је дошао код мене у октобру 2020. Тада је имао само пет месеци, и верујте или не, висок је био само 47 цм и, мислим, још није имао ни 20 кг.“
Такође је објаснила да Пумуцкел није узгајан за ту величину, већ да је његов мали раст једноставно „хировитост природе“.
Мали касач је дресиран као терапијски коњ и редовно посећује старачке домове, хосписе, школе и установе за особе са инвалидитетом извештава Гинисова књига рекорда
Као награду за сав свој труд, он апсолутно воли да га маже и да ужива у својим омиљеним грицкалицама, укључујући шаргарепу и јабуке.
„Има веома симпатичан карактер“, рекла је Карола. „Он је невероватно добар са децом, воли да га чешкају и мазе.
