У Србији је у октобру, према подацима Републичког завода за статистику, забележен 382.861 долазак туриста, од чега су доласци домаћих туриста чинили 178.583 а страних 204.278.
Број долазака био је за 5,1 одсто мањи него пре годину дана.
Туристи су остварили 998.024 ноћења, што представља пад од 5,6 одсто у односу на октобар 2024. године.
Kада је реч о дестинацијама, за бање се определило 49.273 туриста, највише за Врњачку Бању -17.155, следе Врдник – 8.681 и Сокобања – 7.156.
Планинске туристичке центре је посетило 74.869 гостију, од чега је више од половине, прецизније њих 40.576 боравило на Златибору.
На другом месту по посећености била је Фрушка гора са 9.210 туриста а на трећем Kопаоник где је забележена 8.061 посета.
Највише туриста регистровано је у осталим местима, односно градовима-269.793.
Предњачи Београд са 133.916 посета, следи Нови Сад са 22.041 доласком, док је у Нишу у октобру боравило 14.514 туриста.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Црне печурке из ЧЕРНОБИЉА „једу“ радијацију и расту невероватном брзином
Црне печурке израсле на рушевинама које је оставила експлозија нуклеарке Чернобиљ расту брже захваљујући радијацији – „хранећи се радијацијом“ – показала је студија научнице Нели Жданове на коју су се надовезала и нека каснија истраживања, пише данас BBC.
Црне печурке израсле на рушевинама које је оставила експлозија нуклеарке Чернобиљ расту брже захваљујући радијацији – „хранећи се радијацијом“ – показала је студија научнице Нели Жданове на коју су се надовезала и нека каснија истраживања, пише данас BBC.
Ове печурке израсле су на једном од најрадиоактивнијих места на свету, а како је показало истраживање Жданове, као што биљке траже Сунчеву светлост, тако ову врсту гљива привлачи јонизујуће зрачење.
Како се наводи, закључци њеног истраживања нуде наду у могућност чишћења радиоактивних простора и чак указују на начине како астронаути могу да се заштите од штетног зрачења док путују у свемир.
Жданова је ове печурке назвала „радиотропским“, а њена открића из 1997. навела су у наредне две деценије научнике у америчкој свемирској агенцији НАСА да размишљају о томе да би зидови направљени од оваквих гљива могли да буду вид заштите астронаута.
Како се током истраживања испоставило, пигмент меланин је разлог зашто су ове печурке црне боје, а управо он делује као штит од јонизујуће радијације.
Нуклеарна научница са медицинског колеџа Алберт Ајнштајн у Њујорку,
Екатерина Дадачова, се 2007. надовезала на рад Жданове, откривши да се раст црних печурки убрзава у присуству радијације.
Како се показало, за узорке ове врсте гљива пронађених у Чернобиљу, чак ни галактичка космичка радијација не представља проблем.
Током истраживања у децембру 2018, узорци печурки су послати на Међународну свемирску станицу, подсетио је BBC.
„Показали смо да оне још боље напредују и расту у свемиру“, казао је биохемичар са Универзитета Флорида и један од аутора тог истраживања, Нилс Авереш.
Резултати свих истраживања довели су до разматрања опције о производњи намештаја и зидова од ових гљива који би могли да настану на Месецу или Марсу.
Оваква врста „микро-архитектуре“, уколико се налази Дадачове и Авереша покажу као тачни, могла би да се користи и као штит против радијације, баријера између човека и олује галактичке космичке радијације, навео је ББЦ.
Као што су се ове црне печурке настаниле у напуштеном свету у Чернобиљу, оне би можда могле једног дана да заштите прве човекове кораке у освајању нових светова негде у Сунчевом систему, пренео је британски јавни сервис.
