Реч је о повећање од 12,2 одсто, а прве увећане износе пензионери ће видети почетком јануара, непосредно пред божићне празнике. Просечна пензија за децембар биће увећана за приближно 6.000 динара.
Према речима министра финансија Синише Малог, после овог повећања просечна пензија у 2025. години достиже око 437 евра, док ће у 2026. години ићи до око 488 евра.
Он истиче да је за старије суграђане кључно то што пензије расту и у реалном смислу — брже од инфлације. У периоду од 2020. до 2026. године номинални раст пензија износи чак 117,1 одсто, док је реални раст 45,2 одсто, с обзиром на очекивану инфлацију од 49,4 одсто у истом интервалу. То, како наводи, значи да се куповна моћ пензионера заиста побољшава, уз очувања макроекономске стабилности.
Мали додаје да су пензије „потпуно стабилне и највеће до сада“, те да држава наставља са политиком постепеног раста, са циљем да просечна пензија до краја 2027. године достигне 650 евра.
Поред раста пензија, планирана су и друга повећања примања. Од 1. јануара 2026. године плате у јавном сектору биће увећане за 5,1 одсто, док ће минимална зарада порасти за 10,1 одсто, чиме ће прећи 550 евра.
Директор ПИО фонда, Реља Огњеновић, наводи да ће просечна децембарска пензија после увећања износити око 56.860 динара, што је око 485 евра, односно номинално око 6.000 динара више у односу на тренутни износ.
Он подсећа да су пензије у последњих годину дана (од децембра 2024. до децембра 2025) порасле укупно 24,4 одсто, што је знатно више од једноцифрене инфлације у том периоду.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Једе 30 година само покварену храну а здрав ко дрен, устајала чорба и труло воће као посластица!
Кад је избор хране у питању Милутин из Осечине је светски феномен. Овај човек више од тридесет година није пробао свежу храну, његов организам тражи бајат хлеб, покварен пасуљ или устајалу чорбу, док су му за дезерт главна посластица труле воћке.
– Све што је бајато то ми прија, ни сам не могу то да вам објасним, просто је тако. Никада се нисам разболео или пак имао неке здравствене проблеме. Иако сам ушао у осму деценију живота без проблема идем у надницу и тако зарађујем за живот. Никад ни најмањи проблем са желуцем нисам имао, па претпостаљам да ми је организам навикао и створио антитела на бактерије и вирусе због такве исхране, те због тога немам никакве тегобе и осећам се као чигра”, казао је за РИНУ Милутин.
Они који га добро познају, не сећају се да су видели када је појео нешто свеже и тврде да је чудо природе и друштва. Сматрају да је то можда и тајна његове виткости.
– Ако би му сада скували ручак и понудили топао и свеж оброк, он то узме, али га не једе одмах, већ остави да одстоји неколико дана и тек ће тада конзумира. Неће да једе храну која је припремљена истог дана, воли да то одстоји, јер му тако прија. Често нађе флашу с млеком, стару коју је неко бацио и одстојала месец дана, која на први поглед очајно изгледа, без проблема попије и има добар разлог због чега тако конзумира. Често га виђам да на минусу хода без обуће – казао је његов комшија Жарко Алић.
Милутин се никада није пожалио на стомачне проблеме, важно је да храна коју конзумира има што дужи стаж, и тврди да је таква још укуснија.
Поједини га сматрају правим феноменом када је јеловник у питању, а за његову навику тешко да имају објашњење и лекари. Ипак, оно што је чињеница јесте да многи иако се здраво хране врло често не могу ни улицу да пређу. А, Милутин.. иако му је јеловник „буђав“ изгледа, креће се и привређује као да је младић.