Малопродајно тржиште у Србији пролази кроз значајну трансформацију, а потрошачи постају све захтевнији и свеснији својих избора. Цена више није једини критеријум – купци све чешће разматрају квалитет, репутацију бренда и његов утицај на друштво и животну средину.
Према најновијим подацима истраживачке компаније YouGov, купци у Србији све више цене етичко пословање и транспарентност. Чак 71% потрошача истиче да би због неоправданог поскупљења престали да купују производе одређеног бренда или трговца. Следе разлози који су такође снажни окидачи за бојкот:
- обмањујуће оглашавање – 49%,
- загађивање животне средине – 40%.
Тек 4% грађана Србије каже да не постоји разлог због ког би престали да купују од одређеног бренда.
Квалитет испред свега
Квалитет производа остаје кључни фактор приликом куповине:
- истиче га 63% припадника беби-бум генерације,
- као и 56% припадника генерације Z.
Привлачне цене и промоције остају важне за све узрасте, али млађи купци све више упућују пажњу на вредности које бренд заступа. Свaki пeти припадник генерације Z бира брендове који су оријентисани ка одрживости, док 16% цени персонализоване понуде.
„Домаћинства у Србији комбинују рационалност у погледу цена са очекивањима у погледу искрености и поузданости. Транспарентност постаје једнако важна као сам производ“, истиче Предраг Ћировић, генерални директор YouGov-а.
Млађе генерације, посебно миленијалци и генерација Z, стварају нову куповну културу засновану на вредностима, аутентичности и доследности брендова. Они више него икада очекују да компаније испуне оно што обећавају.
Потрошња по генерацијама: млади троше ређе, али промишљеније
Студија YouGov-а показује изразите разлике у куповним навикама. Миленијалци и припадници генерације Z купују ређе, али су њихове одлуке промишљеније и отвореније за нове производе.
У просеку:
- вредност њихове куповине у 2025. години порасла је за 5,2%, на 995 динара,
- беби-бумери и старије генерације трошили су у просеку 782 динара,
- генерација X задржала је највиши ниво просечне куповине – 979 динара.
Где купујемо?
Супермаркети, дисконти и минимаркети и даље доминирају у малопродаји.
- Млађе генерације најчешће бирају супермаркете и дрогерије,
- док старији потрошачи преферирају минимаркете и традиционалне продавнице у свом комшилуку.
Када је реч о попустима, генерација X је апсолутни лидер – производи на акцијама чине чак трећину њихове куповне корпе.
Удео приватних робних марки остаје стабилан у свим генерацијама – око 25% укупне куповине.
Тржиште зрелије него икад
Подаци показују да потрошачи у Србији постају све свеснији, прагматичнији и захтевнији. Купци очекују јасну и поштeну комуникацију, стабилне цене и одговорно пословање брендова.
„Овакви потрошачи диктираће развој малопродајног сектора у наредним годинама“, закључује Ћировић.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЖЕНЕ ЧУЈУ, МУШКАРЦИ – НЕ БАШ
Ако имате мачку, вероватно сте добро упознати са њеним вокалним могућностима, у виду мјаукања. Постоји мјаукање које значи „нахрани ме одмах“, мјаукање које значи „здраво, добродошао/ла кући!“, као и мјаукање којим мачка каже: „Уопште ми се не свиђа ова особа и молим да је одмах склоните од мене“. Иако тачна интонација и ритам сваког мјаукања зависе од мачке и онога што покушава да саопшти, нова студија доказује једну доследност: мачке имају гласније мјаукање када се обраћају мушкарцима. Зашто?
Истраживачи претпостављају да је то зато што мушкарци једноставно не слушају.
Студија Универзитета у Анкари у Турској, недавно објављена у часопису Етологија, испитала је понашање 31 мачке приликом интеракције са њиховим власницима. Истраживачи, које је предводила Јасемин Салгирли Демирбаш, фокусирали су се на то како су мачке поздрављале своје људе. Сваки власник носио је на грудима малу камеру која је снимала првих неколико минута након повратка кући. Свака особа у студији бринула се о својој мачки најмање шест месеци и све мачке које су учествовале у истраживању биле су старе најмање осам месеци.
Истраживање је пратило понашања мачака везана за храну, попут трчања до чинија или чина једења и открило је да те радње нису биле повезане са „друштвеним“ поздравима. Другим речима, понашање мачака при поздрављању није имало никакве везе с тим колико су биле гладне. Мачке су само желеле да поздраве своје власнике након времена раздвојености.
„Поздрављање је кључна компонента друштвеног понашања код животиња: оно служи разним сврхама као што су преношење намере и прилагођавање друштвених односа смањењем напетости и јачањем друштвених веза“, написала је Јасемин Демирбаш.
Након анализе снимка и мапирања различитих образаца понашања, који су укључивали радње попут зевања, истезања и чучања, истраживачи су приметили кључну разлику у начину на који су мачке интереаговале са својим људима. Мачке су биле много гласније када су поздрављале мушкарце и мјаукале су јаче да би привукле њихову пажњу. Ништа друго у њиховом понашању није било другачије, само мјаукање.
Чак и након што су узете у обзир други фактори, попут расе мачке, пола и броја кућних мачака у домаћинству, било је јасно да је пол власника највећи фактор. Истраживачи теоретишу да би то могло бити зато што женски власници гласније причају са својим мачкама и боље препознају суптилан мачији говор тела и вокализацију. Стога је могуће да мушким вланицима треба експлицитнија вокализација да би приметили и одговорили на потребе својих кућних љубимаца што заузврат појачава потребе мачака да чешће и гласније мјаучу како би привукле њихову пажњу.
Преведено на свакодневицу, ово значи: мушкарци нису довољно добри у слушању или обраћању пажње, а мачке морају то да побољшају.
Истраживачи су навели да је обим студије био ограничен, јер су у њој учествовали власници и мачке из Турске, а културне разлике могу утицати на то како људи интерагују са својим мачкама и обрнуто. Осим тога, студија није могла тачно да контролише колико дуго је сваки власник кућног љубимца био одвојен од своје мачке пре него што се вратио кући.
Уз извесна ограничења, студија је показала вредан налаз: мачке прилагођавају своје методе комуникације на основу појединца, стално тражећи најбољи начин комуникације са власницима.
