Продужени боравак Основне школе „Херој Иван Мукер“ из Смедеревске Паланке обојен је музиком, радошћу и знатижељом захваљујући посети Невене Угриновић, професорке виолончела и мајке једног од ученика.
Током дружења, деца су имала прилику да се упознају са чарима гудачких инструмената – да их држе, испробају и чују како звуче. Уз занимљиве приче о музици и музичком стваралаштву, ученици су открили колико посвећености, стрпљења и љубави стоји иза сваке изведене ноте.
Посебно одушевљење изазвале су ритмичке вежбе које су брзо претвориле учионицу у живописан „мали оркестар“.
Посета је организована у оквиру школског пројекта „Наши родитељи – наши хероји“, који има за циљ да ученицима представи различита занимања и таленте родитеља. Наставак овог пројекта доноси и нова дружења којима се ђаци већ радују.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: ЖЕНЕ ЧУЈУ, МУШКАРЦИ – НЕ БАШ
Ако имате мачку, вероватно сте добро упознати са њеним вокалним могућностима, у виду мјаукања. Постоји мјаукање које значи „нахрани ме одмах“, мјаукање које значи „здраво, добродошао/ла кући!“, као и мјаукање којим мачка каже: „Уопште ми се не свиђа ова особа и молим да је одмах склоните од мене“. Иако тачна интонација и ритам сваког мјаукања зависе од мачке и онога што покушава да саопшти, нова студија доказује једну доследност: мачке имају гласније мјаукање када се обраћају мушкарцима. Зашто?
Истраживачи претпостављају да је то зато што мушкарци једноставно не слушају.
Студија Универзитета у Анкари у Турској, недавно објављена у часопису Етологија, испитала је понашање 31 мачке приликом интеракције са њиховим власницима. Истраживачи, које је предводила Јасемин Салгирли Демирбаш, фокусирали су се на то како су мачке поздрављале своје људе. Сваки власник носио је на грудима малу камеру која је снимала првих неколико минута након повратка кући. Свака особа у студији бринула се о својој мачки најмање шест месеци и све мачке које су учествовале у истраживању биле су старе најмање осам месеци.
Истраживање је пратило понашања мачака везана за храну, попут трчања до чинија или чина једења и открило је да те радње нису биле повезане са „друштвеним“ поздравима. Другим речима, понашање мачака при поздрављању није имало никакве везе с тим колико су биле гладне. Мачке су само желеле да поздраве своје власнике након времена раздвојености.
„Поздрављање је кључна компонента друштвеног понашања код животиња: оно служи разним сврхама као што су преношење намере и прилагођавање друштвених односа смањењем напетости и јачањем друштвених веза“, написала је Јасемин Демирбаш.
Након анализе снимка и мапирања различитих образаца понашања, који су укључивали радње попут зевања, истезања и чучања, истраживачи су приметили кључну разлику у начину на који су мачке интереаговале са својим људима. Мачке су биле много гласније када су поздрављале мушкарце и мјаукале су јаче да би привукле њихову пажњу. Ништа друго у њиховом понашању није било другачије, само мјаукање.
Чак и након што су узете у обзир други фактори, попут расе мачке, пола и броја кућних мачака у домаћинству, било је јасно да је пол власника највећи фактор. Истраживачи теоретишу да би то могло бити зато што женски власници гласније причају са својим мачкама и боље препознају суптилан мачији говор тела и вокализацију. Стога је могуће да мушким вланицима треба експлицитнија вокализација да би приметили и одговорили на потребе својих кућних љубимаца што заузврат појачава потребе мачака да чешће и гласније мјаучу како би привукле њихову пажњу.
Преведено на свакодневицу, ово значи: мушкарци нису довољно добри у слушању или обраћању пажње, а мачке морају то да побољшају.
Истраживачи су навели да је обим студије био ограничен, јер су у њој учествовали власници и мачке из Турске, а културне разлике могу утицати на то како људи интерагују са својим мачкама и обрнуто. Осим тога, студија није могла тачно да контролише колико дуго је сваки власник кућног љубимца био одвојен од своје мачке пре него што се вратио кући.
Уз извесна ограничења, студија је показала вредан налаз: мачке прилагођавају своје методе комуникације на основу појединца, стално тражећи најбољи начин комуникације са власницима.
