Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије (АБС) покренула је кампању под слоганом „Добро пази, воз наилази!“ с циљем да се подигне свест о ризицима на путно-пружним прелазима и унапреди знање учесника у саобраћају о безбедном и правилном начину преласка преко пруге.
– Ову кампању Агенција реализује у сарадњи са Инфраструктуром железнице Србије, Министарством унутрашњих послова – Управом саобраћајне полиције, Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и ЈП ‘Путеви Србије’, с циљем да се подигне свест о ризицима на путно-пружним прелазима и унапреди знање учесника у саобраћају о безбедном и правилном начину преласка преко пруге- рекао је за Тањуг помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја Србије Вељко Ћурчић.
Он је навео да анализе Агенције показују да се највећи број саобраћајних незгода на путно-пружним прелазима дешава због непажње и непоштовања саобраћајне сигнализације – од проласка између спуштених полубраника, игнорисања семафора, до неопрезног преласка возила преко самог колосека.
У значајном броју случајева возачи не смањују брзину нити заустављају возило како би осмотрили пругу, што доводи до ситуација у којима је реакција машиновође недовољна да спречи незгоду, нагласио је Ћурчић.
– На прелазима са активном сигнализацијом (браници и полубраници), скоро сваки десети возач прелази преко пружног прелаза у тренутку када је уређај активиран и када је прелаз строго забрањен, док сваки трећи, од оних који крше прописе, обилази полубранике када су спуштени – рекао је Ћурчић.
Годишње се поломи или украде више од 1.000 браника
Према подацима, како је навео, годишње се поломи и украде више од 1.000 браника и полубраника, што додатно повећава ризик по безбедност саобраћаја. Када уређај није активиран (када је дозвољен прелаз), сваки трећи возач се зауставља и осматра пругу, сваки други смањује брзину, док сваки пети прелази преко колосека без икаквог смањења брзине.
– На прелазима са пасивном сигнализацијом, два од три возача пролазе без заустављања и поред јасно постављеног знака СТОП, тек сваки десети возач смањује брзину, а сваки трећи се заиста заустави испред прелаза – казао је Ћурчић.
Како је навео, иако је проценат учешћа погинулих на путно-пружним прелазима у просеку од један до три одсто у односу на укупан број погинулих на годишњем нивоу, забрињавају подаци да на путно-пружним прелазима у Србији годишње буде повређено више од 60 лица, док живот изгуби у просеку шест до седам особа.
– У последњих пет година, на овим локацијама погинула су 33 лица, а повређено 279. Последице судара са возом готово увек су тешке, јер због масе и дугог зауставног пута воза избегавање судара у великом броју случајева није могуће – објаснио је је Ћурчић.
Он је истакао да један тренутак непромишљености или непажње на путно-пружном прелазу може имати трагичне последице.
Агенција за безбедност саобраћаја апелује на возаче да увек испред путно-пружног прелаза зауставе возило, да поштују светлосну и звучну сигнализацију и да никада не прелазе преко пруге ако је воз на видику или су рампе спуштене, навео је Ћурчић. „Поштовање сигнализације није ствар избора, већ ствар одговорног и безбедног понашања у саобраћају. Зато подсећамо: ‘Стани, погледај, ослушни – тек онда пређи’, затим ‘рампа није препрека – она ти чува живот, воз не може да стане брзо – ти можеш. Чуј сирену – не игнориши опомену! Твоја безбедност почиње пажњом. Добро пази – воз наилази’“, истакао је Ћурчић.
24седам
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: Да ли знате зашто се ПРЕВАРЕНИ МУЖ У НАРОДУ ЗОВЕ „РОГОЊА“?
Рогоња – израз је свима познат. Шапуће се иза леђа колега, користи се у драматичним филмским сценама и изговара се са горком иронијом међу пријатељима. „Набила му је рогове“ фраза је која вређа и понижава онога ко је издан.
Али да ли сте икада размишљали о чудној, чак апсурдној, вези између патње изданог супружника и рогова јелена или бика? Овај идиом има изузетно занимљиву и вишеструку историју, која датира вековима уназад. Једна од најпопуларнијих и најживописнијих верзија враћа нас у Византијско царство, где је цар Андроник Комнин живео у 12. веку. Преузео је власт убивши удовицу претходног цара и њеног сина, почео да спроводи реформе, али је потом земљу претворио у владавину терора. Због тога је свргнут и умро у агонији. Верује се да је Андроник током свог живота уживао у завођењу туђих жена. Такође је поклањао ловишта својим превареним мужевима. Ово ексклузивно право на лов потврђивано јеленским роговима закуцаним изнад капија њихових домова. Због тога су такви мужеви називани „рогоње“.
Филолог и фолклориста А. Н. Афанасјев је у својим делима указивао на древна веровања где рогови нису симболизовали мушку снагу, већ, напротив, мушку немоћ и подсмех. Веровало се да ако је мушкарчева жена била неверна, рогови ће се појавити на његовом челу, невидљиви за њега, али видљиви другима. Они су били метафора за његову ослабљену, „припитомљену“ и преварену мушкост. Постајао је попут кастрираног бика, лишеног свог главног атрибута – снаге и ауторитета унутар свог „стада“.
Следећа верзија је приземнија и логичнија. Током лова, мужјак јелена или лоса жестоко брани своје женке од других удварача. Али ако се појави јачи, млађи ривал, он побеђује старог вођу и узима његов харем. Поражени мужјак остаје сам — са великим роговима који су били симбол његове некадашње моћи, а сада постају само подсетник на пораз и пропуштену прилику. Преварени муж се, дакле, упоређује са таквим пораженим мужјаком: он формално задржава свој „статус“, али у ствари више није господар ситуације.
У немачком постоји израз „јемандем Хöрнер ауфсетзен“ (надувати некоме рогове), у француском „портер дес цорнес“ (носити рогове), а у италијанском „фаре ле цорна“ (правити рогове). Израз „носити рогове“ није случајна лингвистичка особеност, већ вишеслојни историјски и културни конструкт. Он спаја древне митове о мушкој снази и немоћи, средњовековне легенде о јавној срамоти и зоолошке метафоре. Прешао је дуг пут од могућег византијског декрета преко европских језика до нашег, да би постао једна од најопширнијих и најдирљивијих дефиниција за једну од најстаријих људских драма.
