На граничном прелазу Српска Црња одвијала се акција полиције која је открила више него што је један „обичан“ Пежо могао да сакрије.
Припадници Министарства унутрашњих послова, Одељења за борбу против корупције Управе криминалистичке полиције, у сарадњи са припадницима Управе граничне полиције, а по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, ухапсили су на Граничном прелазу Српска Црња Н. Р. Р. (1991), држављанина Румуније, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело кријумчарење.
Полиција је приликом граничне провере, на излазу из Републике Србије, зауставила возило марке „пежо“ којим је управљао осумњичени и прегледом аутомобила, у специјално направљеном бункеру, пронашла и запленила 2.500 паклица цигарета, које је, како се сумња, Н. Р. Р. покушао да превезе преко царинске линије избегавајући мере царинског надзора.
Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова, у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.
Фото МУП
ЗАНИМЉИВОСТИ: Ронилац остао деформисан као Попај након бруталне несреће у мору!
Ронилац на дубоком мору остао је деформисан као Попај након бруталне несреће у мору! Алехандро је остао са рукама и грудима попут Попаја након риболовне несрец́е код обале Писка, на југу Перуа.
Алехандро „Вили“ Рамос (57) је пре четири године ронио на дубоком мору тражећи шкољке са колегом и сином када му је огроман теретни брод пресекао витално црево за ваздух.
Ово је био Вилијев једини извор компримованог ваздуха и иако је успео да доплива до површине, промена притиска је изазвала непоправљиву штету на његовим грудима и рукама и додала му је 30 килограма тежини.
Пливао је са дубине од 30 метара и сматра се да је азот изазвао оштећење његових грудних мишића и руку.
Према писању Ел Насионала, када тела ронилаца доживе притисак под водом, азот се компримује и таложи у масном ткиву.
Али када се врате на површину, азот се шири назад у свој гасовити облик и мехурићи могу блокирати крв, што је познато као декомпресиони синдром.
Пошто је Вилију био потребан ваздух, није имао времена да се полако пење, као што рониоци морају да раде како би спречили оштећења.
Новине су објавиле да је Вилију било непријатно да напусти свој дом пре него што је Поморски медицински центар погледао његов посебан случај.
Због гломазне грађе коју је стекао, осећао се непријатно у јавности, а недостатак средстава значио је да није могао да потражи много лечења.
Отац двоје деце морао је да трпи болове у костима и шиштање у грудима када је дисао, навео је венецуелански дневник.
Вили је пратио свог оца у рибарски посао са 30 година и рекао је да су тада рониоци морали да се спусте само на око половину удаљености на коју је он ронио на дан несреће.
Али шкољке су се повукле у дубље воде због прекомерног риболова и то је ствари учинило опаснијим.
Вили је рекао да је депресиван због своје деформације, али хвала Богу што је жив.
Рекао је: „Постао сам веома депресиван, био сам близу да се убијем.“ Једног дана сам купио отров за пацове и мој син је рекао: „Тата, да ли би волео да умреш као пацов?“, после свега кроз шта сам прошао?
Вилијева сестра, Мери, додала је: „Људи постављају питања, деца такође. Прилазе му када седне и додирују га када седне и хватају га за отечена рамена. Смеју се и кажу: „Погледај, то је Попај.“
„Овако како је сада, не би требало да буде жив. Али бар имај задовољство што је овде са мном.“
Недавно је ронилац отпутовао у Морнаричку болницу у Лими да се састане са др Раулом Агвадом, специјалистом за хипербаричну и подводну медицину.
Након прегледа Вилијеве крви и ткива, др Агвадо је потврдио да Вили заиста има мехуриц́е азота заглављене у масном ткиву.
Сада када има одговор на који је чекао четири године, може да се подвргне низу третмана, укључујући реконструктивне и естетске операције како би се ткиво одсекло.
Вили је рекао: „Постоји светло на крају тунела.“ Можда ћу једног дана поново ронити и видети острва.
