2025. БИЛА ЈЕ ГОДИНА МЕДВЕДА Највећи европски предатор је у експанзији, погодују му топле зиме и забрана лова

Link kopiran u privremenu memoriju!

Година на измаку дефинитивно ће остати упамћена као период велике експанзије медведа.

У неким деловима Србије виђани су чешће него раније, док су широм Европе и света забележени напади медведа на људе, нажалост, некада и са фаталним исходом, што је до скора била велика реткост. Шта је ову експанзију условило?

Временске прилике, тачније све топлије зиме, самим тим и доступнија храна, довеле су до већег процента преживљавања младунаца – сматра ловни стручњак Александар Ћеранић, некадашњи секретар Ловачког савеза Србије. – Такође, последњих година ловни притисак је био далеко мањи јер су у многим земљама медведи били заштићена врста. У Румунији, примера ради, није ловљен деценијама, па је популација са неких 6.000 порасла на око 13.000 јединки.

Зна се да румунски Карпати обилују медведима, па се с тим може довести у везу и „излет” једног примерка у Банат у Србији. Наиме, у подбрежју Вршачких планина, на раскршћу путева за Велико и Мало Средиште, крајем јуна уснимљен је медвед како шета у близини асфалта и завлачи се у винограде. Тај снимак су, око два сата ноћу, направили мештани, који су звер уочили из аутомобила. То је тек други пут за више од стотину година да је ова животиња виђена на подручју јужног Баната! Закључак је био да је реч о младом мрком медведу, који се тек осамосталио. Претходни пут одрасли мрки медвед је у јужном Банату виђен 2018. у атару Јасенова код Беле Цркве, а неколико дана касније и како покушава да преплива Дунав између Гаја и Костолца.

Иначе, у нашој земљи лов на ове животиње је забрањен од 2002.

Професор на Билошком факултету Душко Ћировић наводи да медведа у нашој земљи највише има у западној и југозападној Србији, од 120 до 140 јединки. Највише их је на Тари, где је дошло до „блиског сусрета” код села Зауглине у подножју Таре, када је медвед напао човека. На срећу, ово је ипак био усамљени инцидент (први после 10 година) и није завршен кобно.

Три популације у Србији

Влада Србије усвојила је План управљања популацијама мрког медведа за период од 2025. до 2033. године.

Према информацијама са сајта Владе, на подручју Србије присутне су јединке из три велике европске популације медведа: динарско-пиндске, карпатске и источнобалканске.

У другим земљама, било је много озбиљнијих инцидената. У Бањанима крај Никшића почетком априла медвед је заклао вола од 700 килограма, у селу Пиштета напао је и повредио коње, а бројни су били напади на стада и пчелињаке. Ловац и надзорник у Парку природе Пива Миљан Грубач пуком срећом је преживео напад мрког медведа у новембру прошле године. Током лова на дивље свиње у околини Плужина, поред једне стене наишао је на звер.

„Имао сам несре-ћу да се нађем на метар и по од њега. Медвед ме одмах напао, људи не могу да схвате какав је то угриз и каква је то снага, нанео ми је тешке повреде главе и целог тела”, описао је Грубач.

Нажалост, било је и кобних сусрета са овим зверима. Мотоциклисту је убио медвед у јулу ове године у ловишту „Арефу”, у румунској области Трансфагарашан, које према званичној процени има 112 медведа, знатно више од оптималних 25. Процењено је да у укупно 107 ловишта под управом Ромсилве живи 3.186 медведа, док је оптималан број 948.

Пролетос, након што су у два одвојена инцидента страдала двојица људи, Словачка је одобрила одстрел 350 медведа, први пут од како су 1992. стављени под строгу заштиту. Иначе, Словачка је друга земља по броју напада медведа на људе последњих година, док прво место заузима Румунија.