ДАНАС ЈЕ ТРЕЋИ ДАН БОЖИЋА А СЛАВИМО И СВЕТОГ СТЕФАНА: На СТЕВАЊДАН ово ВАЉА ИЗНЕТИ из куће…

Link kopiran u privremenu memoriju!

Српска православна црква и њени верници 9. јануара, трећег дана Божића, прослављају крсну славу Светог Стефана, Првог великомученика и архиђакона.
Овај дан заузима посебно место у православној традицији, јер подсећа на првог човека који је живот дао за хришћанску веру, али и на светитеља који је у народу дубоко поштован и вољен.

Свети Стефан се сматра симболом непоколебљиве вере, храбрости и праштања, због чега се његов празник доживљава не само као црквени, већ и као породични и духовни догађај.

Први међу ђаконима и први мученик
Према сведочанствима из Новог завета, Свети Стефан био је испуњен благодаћу Духа Светога, као и апостоли Христови.

Изабран је за првог међу седморицом ђакона које су апостоли поставили да брину о сиромашнима и потребнима у јерусалимској заједници. Управо због тог првенства носи назив архиђакон – први међу ђаконима.

Његове проповеди биле су снажне и искрене, а вера коју је сведочио није остављала равнодушним. Због јавног исповедања Христа, Стефан је изведен из Јерусалима и каменован.

Предање каже да је, и у тренуцима страдања, молио Бога да опрости његовим мучитељима, оставивши снажну поруку љубави и праштања. Због изузетног значаја, Црква му посвећује помен више пута током године.

Свети Стефан у српској традицији и историји
Мошти Светог Стефана пронађене су у близини Јерусалима почетком В века, што је додатно учврстило његово поштовање широм хришћанског света. У српској духовној и државној историји, он има нарочито важно место као заштитник династије Немањића.

Према старим записима, Свети Стефан био је њихова крсна слава и небески покровитељ. Велики жупан Немања први је увео обичај да владари носе име Стефан, а касније су сви српски средњовековни краљеви и цареви из ове лозе наставили ту праксу.

То име није представљало само личну побожност, већ и симбол божјег благослова, заштите и законитости власти.

Народни обичаји и веровања на Стевањдан
Стевањдан је у народу богат обичајима који се преносе с колена на колено, нарочито у вези са Божићем и његовим завршетком. Један од најпознатијих обичаја јесте изношење божићне сламе из куће.

Слама, која је на Бадње вече уношена под сто као знак благостања и родне године, на овај дан се пажљиво сакупља. Не баца се, већ се односи у воћњаке, штале или пчелињаке, јер се верује да доноси плодност, здравље и напредак домаћинству.

У неким крајевима, нарочито у Војводини, жене сламу износе тихо и без буке, како се, по народном веровању, не би „отерала божићна срећа“.

Метла којом се слама чисти често се не користи поново током године, већ се чува као амајлија за здравље, мир и благостање у кући.

Шта се налази на трпези?
На Стевањдан, у домовима оних који славе, на трпези се налази славски колач, упаљена свећа и икона Светог Стефана. Породица, родбина и пријатељи окупљају се у молитви и заједничком обеду, уз веровање да се тога дана у кућу уносе слога, мир и божји благослов.

Стевањдан се зато доживљава као дан захвалности, сећања и наде – празник који повезује веру, традицију и топлину породичног дома.

телеграф.рс