ВЕЧЕРАС СЕ ДОЧЕКУЈЕ СРПСКА НОВА ГОДИНА Прослављамо је по јулијанском календару – ево који обичаји је прате

СРБИЈА

Autor: Љубомир Милошевић

Link kopiran u privremenu memoriju!

Српска православна црква, али и друге цркве које поштују јулијански календар, обележавају у поноћ почетак нове 2026. године, а широм Србије организује се дочек.
Српска Нова година се прославља 14. јануара по грегоријанском календару у балканским земљама Србији, Црној Гори, БиХ (Република Српска), Северној Македонији као и у православним деловима Хрватске, а тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.

Јулијанска нова година слави се и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији, а занимљива је чињеница да традиција обележавања јулијанске нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, али и у неким деловима галске заједнице у Шкотској.

Обичаји кроз историју

Срби су се према народним обичајима, традиционално за Српску нову годину окупљали и играли народне игре, док је током османске владавине било забрањено прослављање и поштовање српских традиција.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца грегоријански „нови“ календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС.

Тим законом предвиђено је да у целој држави 15. јануара престаје да важи „стари“ календар и почиње „нови“.

Према обичајном календару, током дочека се не спава, а обичај је да се у току ноћи служи врућа ракија, кувано вино и крофне.

У градској средини су се у поноћ служиле крофне, а у једну се стављао златник и веровало се да ће онај ко пронађе златник имати успешну годину.

Јулијанска нова година у нашем народу се назива и Српска нова година, али и Мали Божић, јер се на тај дан завршавају божићне свечаности.

У домовима је у сусрет празнику породица на окупу, трпеза је богата, уз неизоставну празничну печеницу.

Након завршетка Другог светског рата, прослава Православне нове године дуго година је означавана као тежак национални испад, а поново је почела јавно да се слави од деведесетих година прошлог века.

Српска нова година дочекивана је уз ватромет и концерте, са све већим бројем страних туриста, а ове године припремљен је богат музички програм, а понегде ће бити организован и ватромет на трговима.

Јавну прославу нове православне године прва је организовала београдска „Касина“, а следећих година придружиле су се све престоничке кафане, локали и биоскопи.

  1. јануара три велика празника

Српска православна црква 14. јануара (1. јануара по јулијанском календару) слави спомен у част Исуса Христа и Светог Василија, одакле и назив за јулијанску нову годину – Василица.

Православни верници прославиће 14. јануара три празника, славу Светог Василија Великог, Обрезање Господње и народни празник Мали Божић.

У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака, као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица“.

Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка.

Нови Сад ове године неће имати организован дочек Српске Нове године, као што није био организован ни 31. децембра. Ипак, суграђани ће имати прилику да посете Новогодишњи матине у Културној станици Свилара, који је осмишљен као дневни догађај и стартује од 16 часова.

Тањуг

Tagovi

Autor: Љубомир Милошевић