Плата мајстора “пребацила” 2.000 евра, а расте и даље: “Кога нема, њих ћете више и да платите”! Ево шта се ПРОМЕНИЛО У ИТ СЕКТОРУ

Link kopiran u privremenu memoriju!

Тржиште рада у Србији улази у 2026. годину са јасним порукама – дефицита је све више, а разлика између онога што се тражи и онога што је доступно никада није била видљивија. Оно што се годинама полако акумулирало, сада се јасно огледа на тржишту рада.

Наиме, занатска занимања бележе раст зарада, високообразовани кадрови се преквалификују у занатске, док се у појединим секторима, попут здравства и просвете, гомилају системски проблеми.
О томе која занимања ће бити најтраженија у 2026. години говорили су Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије и Милош Турински из Инфостуда.

Саговорници се слажу да тржиште рада данас функционише по суровом, али јасном принципу – кога нема, њега ћете платити. Управо то објашњава зашто су занатска занимања међу најтраженијима и најбоље плаћенима.

То је закон понуде и потражње. Пре две, три године ми је први пут изашао оглас за водоинсталатера, где је почетна зарада била 2.000 евра уз могућност становања уколико нисте из Београда. Већ у огласу се јасно видело колико је била висока потражња, колико је послодавац био очајан да пронађе квалификованог и квалитетног радника, да је понудио почетну зараду која је заиста висока за наше тржишне услове, плус ту могућност становања, значи да те ослободи и трошка – испричао је Милош Турински.

Како објашњава, такви огласи нису изузетак већ правило када је реч о занатским и квалификованим занимањима, чија вредност расте из године у годину.

Кога нема, њих ћете да платите. И онда имамо целу једну листу тих занатских занимања, квалификованих занимања, где заиста из године у годину видимо све више и више зараде, које послодавци нуде у својим огласима – јасан је Милош.

Недостају и високообразовани кадрови
Љиљана Павловић истиче да проблем несташице радне снаге не погађа само занате, већ и високообразоване професије, као и позиције које је изузетно тешко попунити.

Занатска занимања су изузетно дефицитарна, али ви имате и дефицитарна занимања у високим струкама и позиције које је врло тешко покрити – каже Љиљана Павловић.

Подаци о просечним зарадама показују следеће:

зидари у просеку зарађују 226.500 динара,
механичари 220.800 динара, аутолимари око 146.000 динара,
зараде аутомеханичара крећу се око 130.000 динара, а фризера нешто испод тога.

Саговорници наглашавају да се ови подаци односе на просеке и да регионалне разлике имају огроман утицај на висину зарада.
Све зависи у ком региону послују, имате општине и локалне самоуправе у којима нема пуно развијене привреде, тако да су те зараде ниже. Ово се ради само о просеку, заправо регион Београда и Војводине. Остали региони имају озбиљних проблема не само са проналажењем стручних кадрова, него генерално и са зарадама које је неопходно да исплате запосленим, јер просто нису у могућности да остваре промет и да пружају онолики број услуга колико је то могуће у већим срединама – каже Љиљана.

Саговорници се осврћу и на дубоко укорењене ставове из прошлости, који су годинама обликовали одлуке младих људи. Милош подсећа да су генерације одрастале уз поруку да је факултет једини пут ка сигурности, док су занати били представљени као неуспех. Ипак, слаже се са Љиљаном, да је то све врло централизовано.

Мајстори данас живе боље од свих нас са факултетима, то је сигурно. Ево, плате показују да је то неминовно на нашем тржишту. Ово јесу просечне понуђене зараде на нивоу целе Србије. И ово се највише односи, ту морамо да будемо јако јасни, на велике центре попут Београда, Новог Сада и Ниша. Унутрашњост Србије је мало другачија.

Зашто сам то напоменуо? Због младих управо. Зато што није исто млад човек негде унутрашњости Србије који треба да бира своју каријеру и да ли да одабере да буде неки од ових мајстора – рекао је Милош.

Љиљана додаје да данас није реткост да се и високообразовани људи одлучују на преквалификацију и улазак у занатске воде.

У ИТ могу да уђу само они са искуством

Саговорници се слажу да ИТ сектор пролази кроз значајне промене, које су посебно погодиле младе и јуниорске позиције. Потражња се помера ка искусним стручњацима, док почетници све теже долазе до првог запослења.

Како заједнички закључују, развој вештачке интелигенције додатно је смањио потребу за почетним позицијама, јер се део послова аутоматизује. Истовремено, отвара се питање како ће систем дугорочно функционисати ако јуниори немају прилику да стекну искуство и постану будући сениори.

Здравство и просвета озбиљно угрожени

Посебно алармантна ситуација је у здравству, где се дефицит кадрова из године у годину продубљује.

Здравство заиста има огроман дефицит кадрова, посебно ако узмемо у обзир то да као нација старимо. Ми у просеку сада имамо око 43 године и све смо старији и старији нажалост. Све више ће нам бити потребна здравствена нега и у том смислу, ја мислим да би држава заиста требало мало стратешки да се определи ка том сектору – каже Љиљана за Блиц.

Милош указује на несразмеру између година образовања и услова рада, истичући да слични проблеми постоје и код инжењера и просветних радника. Љиљана додаје да је све теже пронаћи људе који су спремни да раде у просвети баш због тога што не могу да буду задовољни тренутним зарадама.
Ви не можете да пронађете никога ко би био спреман да ради у просвети, поготово сада, у овим околностима, и да буде задовољан зарадом коју може тамо да оствари – јасна је Љиљана.

Како размишљају послодавци и шта нас чека у будућности

Говорећи о планирању, Љиљана истиче да већина послодаваца у Србији послује краткорочно, ослањајући се на сналажење и прилагођавање.

Велике компаније имају озбиљних проблема. Они прво што ураде у нестабилним околностима јесте да зауставе инвестиције. Када се зауставе инвестиције, затвара се и запошљавање и онда то јесте проблем који ћемо ми негде осетити – објаснила је Љиљана.

Саговорници се на крају осврћу и на будућност тржишта рада, позивајући се на истраживања која показују да ће деца која данас седе у школским клупама за 15 до 20 година радити послове који данас не постоје.

Како закључују, вештачка интелигенција ће неке послове угасити, али ће отворити низ нових, због чега је прилагођавање и континуирано учење једини сигуран пут.

БОНУС ВИДЕО:

Tagovi