ВЕЛИКА НЕЈЕДНАКОСТ ПЕНЗИЈА У СРБИЈИ – НАЈВИША МЕСЕЧНА ПЕНЗИЈА РАВНА ГОДИШЊОЈ НАЈНИЖОЈ

ДРУШТВО

Autor: Паланка данас

Link kopiran u privremenu memoriju!

Србија има исти пензиони модел као већина Европе, али знатно нижа примања.

Упркос редовном увећавању пензија, готово сваки трећи пензионер живи на ивици егзистенције. У наставку издвајамо шест кључних разлога који објашњавају зашто је пензионерска стварност у Србији управо таква.

Распон пензија у Србији креће се од око 21.000 до више од 255.000 динара, али иза тих бројева крије се изузетно неуједначена пензионерска стварност. Док највиша примања има тек 86 пензионера, више од 200.000 људи месечно прима пензију мању од најниже законске.

Из разговора са Милошем Грабунџијом из Синдиката пензионера Србије „Независност“ и Радојком Николић, уредницом „Бизнис магазина“ и „Економетра“, издвојили смо шест кључних ствари о расподели пензија у Србији. Цео разговор можете погледати у видеу гостовања који се налази у оквиру текста.

Велики број пензионера прима пензију испод или на нивоу најниже
Пензијe се крећу од око 21.000 до више од 255.000 динара, али највише износе прима занемарљив број људи – свега 86 пензионера, што указује на изражену неједнакост у систему. Око 27 одсто пензионера у Србији прима најнижу пензију или чак мање од ње, што указује на изразито неповољну структуру пензионерских примања. Посебно су угрожени корисници породичних и пољопривредних пензија, код којих су доприноси у прошлости били другачије уређени.

Пољопривредне пензије су системски потцењене
Пензије се данас обрачунавају у односу на просечну зараду, што додатно умањује износ пензија за оне који су имали нестандардне облике уплата, попут пољопривредника. Пољопривредници су деценијама плаћали порез, а не класичне доприносе, што се данас одражава у изузетно ниским пензијама. Иако су формално измиривали обавезе према држави, сада добијају пензије које су знатно испод животног минимума.

Србија није изузетак по структури пензионог система, али јесте по висини примања
Србија примењује такозвани Бизмарков систем солидарности, који користи већина европских земаља – садашњи запослени финансирају садашње пензионере. Разлика је у томе што многе земље имају гарантовану минималну пензију знатно вишу од српске, иако је куповна моћ делимично упоредива због различитог животног стандарда.

Однос броја запослених и пензионера тренутно није лош, али систем и даље зависи од државе
На једног пензионера долази око 1,7 запослених, што је боље него ранијих година, али недовољно да систем самостално функционише. Овај систем најбоље је функционисао седамдесетих година прошлог века када је однос био 3:1 у корист запослених. Дефицит у пензионом фонду и даље покрива држава, што показује ограничену одрживост без буџетске подршке.

Номинални раст пензија не значи и реално побољшање стандарда
Иако је просечна пензија од 2020. до 2025. године номинално удвостручена, реална куповна моћ је готово иста. Инфлација, посебно раст цена хране и лекова, „појела“ је највећи део повећања, што пензионери осећају у свакодневном животу.

Највећи терет за пензионере су трошкови лечења и лекова
За разлику од млађих генерација, пензионери значајан део прихода троше на здравствене услуге и лекове, често и у приватном сектору. Управо та структура трошкова чини њихов реални стандард тежим него што голе бројке о висини пензија показују.

Најнижа пензија 21.786 динара, а највиша више од 255.000

Распон пензија у Србији креће се од 21.000 до 255.000 динара. Највиша могућа примања има само 86 пензионера. Али чак 209.000 месечно добија мање од најниже своте. Како је то могуће? Колико износе најнижа, просечна и највиша пензија у Србији.

Најнижа пензија је 21.786 динара за пољопривреднике. За оне који су некад били запослени или самостални предузетници, најнижа пензија је нешто виша – 27.711 динара. Висина просечне пензије је 50.658 динара, док је највиша 255.231 динар. Све су ово последњи доступни подаци, које је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање објавио за новембар. Јануарска статистика свакако ће бити нешто другачија, пошто су пензије од Нове године порасле за 12 процената.

Пензију мању од најниже прима 209.878 особа, односно 12,64 одсто пензионера. Најнижу пензију добија 240.405 људи, тј. 14,48 одсто.

Пензија која је већа од најниже а иде до просечне стиже на адресе 539.814 особа, односно 32,52 одсто. Примања која су у распону од просечне пензије до просечне плате месечно добија 582.260 људи, што је 35,08 одсто. Пензију већу од просечне плате прима 87.698 особа или 5,28 одсто. Највиша пензија иде у џепове само 86 људи, тј. 0,1 одсто.

РТС

Tagovi

Autor: Паланка данас