Рок за пријаву бесправних објеката по Закону о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретностима, познатом као „Свој на своме“, истиче у недељу, 8. фебруара у поноћ. Иако је пријављивање почело још 8. децембра, многи грађани и даље имају питања у вези са тим ко може да пријави објекат, шта се дешава ако се то не учини на време и да ли постоји обавеза плаћања пореза уназад.
Потребна документација
За подношење захтева за легализацију у оквиру Закона „Свој на своме“ неопходна је важећа лична карта или пасош, као и било какав доказ о власништву, купопродајни уговор, уговор о поклону, оставинско решење или судска пресуда. Такође, потребно је навести број катастарске парцеле, податке о објекту (врсту, површину и спратност), као и дати изјаву под кривичном и материјалном одговорношћу да су сви наведени подаци тачни. Захтев се може поднети чак и у случајевима када је објекат изграђен на туђем земљишту.
Колико кошта легализација
Трошак легализације креће се од 100 до 1.000 евра, у динарској противвредности, у зависности од локације и зоне у којој се објекат налази.
Београд
– Екстра зона: 1.000 евра
– Прва зона: 800 евра
– Шеста и остале зоне: 100 евра
Градови са више од 100.000 становника (укључујући Чачак)
– Екстра и прва зона: 500 евра
– Друга зона: 250 евра
– Четврта и остале зоне: 100 евра
Градови и општине од 50.000 до 100.000 становника
– Екстра и прва зона: 300 евра
– Трећа и остале зоне: 100 евра
Мање општине и села
– Јединствена накнада: 100 евра
За магацине, складишта, помоћне, економске и производне објекте површине до 500 квадрата накнада се не плаћа, док се за објекте веће од 500 квадрата плаћа 10 евра по квадратном метру.
Од плаћања накнаде ослобођени су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи, као и породице са троје и више деце, уколико им је то једина некретнина у којој живе.
Ограничења и правила
У групу објеката који се могу легализовати без препрека спадају објекти грађени без дозволе, објекти са дозволом којој је истекао рок, као и они за које инвеститор никада није прибавио употребну дозволу. Такође, биће обухваћени и објекти у ранијем поступку озакоњења и они грађени у време када дозвола законски није била потребна.
Постоје и категорије које никада неће моћи да се упишу, у шта спадају објекти у првој зони заштите природног добра, објекти у јавној својини који су приведени намени, као и они у зони заштите културног добра. Међутим, неопходно је да су објекти видљиви на сателитском снимку Агенције за просторно планирање и урбанизам.
Постоје и објекти који ће се моћи уписати само условно, на пример у другој зони заштите природних добара, заштитним појасевима или зонама инфраструктуре, као и поједини објекти у јавној својини који нису приведени намени.
Шта са објектима који се не легализују
Посебну пажњу изазива питање неукњижених објеката за које до истека рока 8. фебруара уопште није поднет захтев за упис. Према важећим прописима, ова област је већ регулисана постојећим законским и подзаконским актима.
Санкције за бесправну градњу су вишеструке, укључују кривичну одговорност и уклањање објеката, поручио је за Бизнис Курир адвокат Никола Премовић. Он је подсетио да нови Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима предвиђа и ситуације у којима се, због неподношења пријаве, право својине уписује у корист Републике Србије.
Питање објеката за које уопште није поднет захтев за упис регулисано је већ постојећим законским и подзаконским актима.
Може ли се овакав упис касније оспоравати
На питање да ли појединац има право да накнадно доказује власништво пред судом, Премовић истиче да то право постоји, али да исход поступка зависи од низа околности.
Како произлази из важећих правила, ванкњижни власник или држалац има право да своје право својине доказује пред судом. Исход евентуалног спора зависи од више фактора, укључујући:
да ли је објекат грађен у забрањеној зони у јавној својини
да ли је објекат изграђен на туђем земљишту
да ли постоје спорни сувласнички односи
У таквим случајевима, Агенција за просторно планирање и урбанизам може донети решење да нису испуњени услови за упис и упутити подносиоца пријаве на парнични поступак пред надлежним судом.
Рок до октобра уз оправдање
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је да грађани који из оправданих разлога не стигну да пријаве бесправне објекте на основу закона „Свој на своме“, моћи ће то да ураде до 24. октобра.
Како је објаснила, као оправдани разлози могу се навести здравствени разлози, одсуство из државе или слично.
Да ли се плаћа порез на имовину уназад
Једна од најчешћих дилема грађана је страх да ће након уписа права својине бити обрачунат порез на имовину уназад пет година. Из надлежних институција наглашавају да је у питању неточна интерпретација закона.
Како се објашњава, упис права својине и обрачун пореза на имовину нису директно повезани. Власници објеката изграђених без одговарајуће дозволе до сада су имали обавезу плаћања пореза, што су многи већ чинили.
Циљ Закона о упису није ретроактивна наплата пореза, нити држава има такву намеру. Сам упис по основу закона „Свој на своме“ не значи аутоматски обрачун пореза за претходне године.
Ипак, надлежни указују да захваљујући постојећим снимцима из ваздуха за готово све објекте у Србији постоји могућност утврђивања површине и спратности. То значи да за непокретности које нису пријављене порезу, а нису евидентиране, порез може бити обрачунат и без пријаве за упис права својине, у складу са важећим прописима, укључујући и претходних пет година.
Из РГЗ-а и надлежних министарстава поручују да грађани немају разлога да одлажу пријаву због страха од ретроактивног пореза, јер закон има за циљ уређење имовинско-правног статуса објеката, а не додатно финансијско оптерећење оних који желе да своју имовину легализују.
Надоградња објекта после легализације
Након што успешно заврше поступак формализације (легализације) својих објеката, многи власници непокретности у Србији долазе до новог питања да ли је тиме исцрпљена могућност даљег проширења стамбеног или пословног простора? Најчешћа дилема односи се на то да ли се на већ формализованом објекту могу накнадно изградити додатни спратови или терасе.
Одговор је да, али искључиво уз стриктно поштовање важећих закона и урбанистичких прописа. Уколико власник планира проширење већ легализованог објекта, закон то дозвољава, али не кроз поједностављени поступак. Свака нова градња мора проћи комплетну, редовну процедуру прибављања грађевинске и употребне дозволе.
Да би се добила сагласност за доградњу, неопходно је испунити два основна услова, урбанистиче параметре и пројекат постојећег стања. На тај начин се обезбеђује да свака накнадна интервенција буде у складу са прописима, али и да испуњава све захтеве безбедности, како за кориснике објекта, тако и за ширу околину.
бизнис.курир
БОНУС ВИДЕО:
