Цене енергената за домаћинства широм Европе, које су нагло порасле након руске инвазије на Украјину 2022. године, у међувремену су се стабилизовале, али су и даље приметно изнад преткризних нивоа.
Трошкови енергије посебно погађају домаћинства са нижим примањима, а према подацима Евростата, просечно домаћинство у Европској унији на струју, гас и друга горива троши око 4,6 одсто укупног буџета.
Најновији подаци Индекса цена енергије за домаћинства (HEPI) показују огромне разлике међу европским престоницама када је реч о ценама електричне енергије и природног гаса.
Почетком јануара 2026. године цена електричне енергије за домаћинства кретала се од свега 8,8 евроценти по киловат-сату у Кијеву до чак 38,5 центи у Берну, док је просечна цена у ЕУ износила 25,8 центи по kWh.
Међу најскупљим градовима, поред Берна, издвајају се Берлин, Брисел, Даблин, Лондон и Праг, док су уз Кијев најниже цене забележене у Будимпешти, Подгорици и Београду, пише Index.hr.
Уопштено посматрано, струја је јефтинија у престоницама средње и источне Европе, док су градови највећих западноевропских економија углавном изнад просека Уније. На разлике утичу бројни фактори, попут енергетског микса, стратегија набавке добављача, субвенција, пореза и трошкова дистрибуције.
Међутим, када се цене ускладе са стандардом куповне моћи, слика се значајно мења. Овај индикатор уклања разлике у општем нивоу цена и показује стварно оптерећење за грађане. Тако се распон цена струје креће од 10,9 у Ослу до чак 49 у Букурешту, па номинално најскупљи Берн пада тек на 22. место, док Букурешт избија на прво место по реалном трошку за домаћинства.
То указује да, иако су номиналне цене ниже у многим источноевропским градовима, слабија куповна моћ чини електричну енергију већим финансијским теретом, док западни и северни градови постају релативно приступачнији када се узму у обзир примања.
Разлике су још израженије код природног гаса. У јануару 2026. цене су се кретале од 1,6 центи по kWh у Кијеву до чак 35 центи у Стокхолму, што је више од 13 пута скупље него у Будимпешти, где гас кошта 2,6 центи.
Одмах иза Стокхолма налазе се Амстердам, Берн и Рим, а стручњаци високе цене у шведској престоници објашњавају специфичностима тамошњег тржишта и малим бројем домаћинстава прикључених на гасну мрежу.
Када се и гас прилагоди куповној моћи, Стокхолм остаје најскупљи, што потврђује да номиналне цене често не одражавају право финансијско оптерећење. Градови са нижим ценама неретко се пењу на листи најскупљих када се узму у обзир плате грађана, док се богатије западне престонице показују приступачнијим него што се на први поглед чини.
БОНУС ВИДЕО:
