Научници широм Европе и Сједињених Америчких Држава експериментишу са роботским пчелама како би помогли опадајућим популацијама природних опрашивача, у покушају да понуде решење за све озбиљнији еколошки проблем, тиме што би микро-роботима помагали матици, кључној за размножавање.
На Универзитету у Грацу у Аустрији, истраживачи из пројекта RoboRoyale, финансираног средствима ЕУ, тестирају микро-роботе који би могли да ојачају заједнице пчела тако што би помагали матици, кључној за размножавање.
План предвиђа да роботи хране, чисте и негују матицу, као и да помажу у равномерној дистрибуцији њених феромона у кошници.
Руководилац пројекта Фаршад Арвин, чији рад координира Универзитет у Дараму уз партнере из Чешке и Турске, нагласио је да циљ није замена пчела, већ прилагођавање реалности.
Он је истакао да климатске промене надмашују способност пчела да се прилагоде, наводећи да кратки топли периоди зими могу да наведу пчеле да се понашају као да је стигло пролеће, што може да иматкобне последице по кошницу ако уследи нагло захлађење.
У таквим ситуацијама, роботи би могли да делују као подршка и спрече угинуће колоније, преноси Еуроактив.
Слична истраживања спроводе се и у САД.
На Масачусетском институту за технологију (МИТ), инжењер Ји-Сјуан Сјао развија роботе величине инсеката намењене опрашивању усева.
Ови мали дронови, лакши од спајалице, могу да лете брзином до два метра у секунди и да остану у ваздуху више од 1.000 секунди.
Истраживачи наглашавају да роботи не треба да замене пчеле, већ да их допуне.
Међутим, критичари, међу којима и представница еколошке организације Беелифе, Синди Адолф, упозорила је да технолошка решења не смеју да скрену пажњу са дубљих промена потребних у пољопривреди и односу човека према природи.
Истовремено, пчелари, попут Клаудије Фернандес Гутијерес са севера Шпаније, кажу за Еурактив да су кошнице из године у годину све празније, а једине слабије.
“Све је мање пчела. После зиме многе у кошници су мртве. Тешко опстају због нестабилних временских услова”, изјавила је она.
Према њеним речима, климатске промене јесу важан фактор, али нису једини узрок пада броја опрашивача.
Велику штету наносе и паразит вароа, као и инвазивни азијски стршљен, који дневно може да поједе и до 50 пчела.
Додатни проблем представљају пестициди, због чега је Европска унија увела мере попут забране увоза хране са остацима неоникотиноида, хемикалија које су изразито штетне за пчеле.
Научници већ дуго упозоравају на пад броја опрашивача, кључних за екосистеме и производњу хране.
Државе чланице ЕУ до децембра 2026. године морају да успоставе нови систем праћења врста опрашивача, али заустављање негативног тренда и даље представља велики изазов.
БОНУС ВИДЕО:
