У суботу, 14. фебруара 2026. године, када наша Црква молитвено прославља Светог Мученика Трифуна и Задушнице зимске, у Храму Преображења Господњег, Његово Високопреосвештенство Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију, сабравши верни народ на молитвено и евхаристијско заједништво.
Митрополиту Јовану су у молитвеном служењу саслуживали: архимандрит Петар, игуман манастира Пиносава, протојереј-ставрофор Велибор Ранђић, намесник јасенички, протојереј Драган Милутиновић, протојереј Слободан Сенић, протонамесник Далибор Зарић, јереј Милош Никодијевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Ђорђе Одавић.
Литургијском сабрању присуствовао је велики број верног народа, који је са побожношћу учествовао у молитви и приступио Светој Тајни причешћа.
По завршетку Свете Литургије служен је парастос свим од века упокојеним православним хришћанима. У молитвама парастоса Црква призива милост Божију за душе уснулих слугу Његових, молећи да им Господ опрости сваки вољни и невољни грех и настани их “у месту светлом, у месту цветном, у месту одмора, одакле је одбегла свака бол, туга и уздисање”.
Митрополит шумадијски се обратио окупљеном народу након прочитаног Јеванђеља:
“У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре.
Данас, на празник Светог Трифуна, слушамо одломак из Јеванђеља по Луки, у коме Господ наш шаље апостоле да проповедају Царство Божје. Он их упознаје са искушењима која ће их снаћи, како од злих духова, тако и од људи, и охрабрује их божанским ауторитетом:
“Ево, шаљем вас; дајем вам власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити.”
Браћо и сестре, често се плашимо малих ствари – једне бубице, скорије или змије – али када човек има веру у Бога и потпуно поверење у Његову реч, он нема чега да се плаши. Чак и ако зло покуша да нашкоди, оно не може нашкодити нашој души.
Господ апостолима даје власт над злим силама и над људима који могу бити још опаснији – људима који су зли, подмукли и лукави. Вера омогућава да препознамо зло и одупремо му се. Старозаветна и новозаветна традиција назива ову власт над ђаволом и злим духом “духовном силом”, јер човек који живи у Христу стоји у заштити Божјој.
Апостоли добијају власт над аждајом, како каже Свето Писмо – над самим Ђаволом, који је преварио Еву у Рају, нудећи јој забрањени плод. Али браћо и сестре, оно што је истински велико долази само од Бога. Човек може бити велики само ако је у Богу, ако је Христов – јер истинска величина није у чудима или моћи над духовима, већ у томе да човек постане чедо Божје, да живи по Божјој вољи и да његово име буде записано у Књизи живота.
Господ нам обећава: “Ништа вам неће наудити.” Ово није само за апостоле – сваки верујући човек који стоји у Христу има ту заштиту. Чак и ако живимо у свету пуном “змија и скорпија”, свету људи који не познају Бога, вера нам даје снагу и мир.
Смисао нашег хришћанског живота није у томе да газимо зле духове или људе, већ у томе да се радосно усмеримо ка вечности. Радост је у томе што су нам имена записана у Књизи живота. То је веће од сваког чудесног дела и надземаљске победе. Живот хришћанина је живот у Цркви, у молитви и врлинама, кроз које се чува име у Књизи живота.
Сви смо крштени у Христу и у Њега се облачимо. Крштени човек живи у Христу, а његово име је записано у вечном животу. Зато Свети оци истичу да је постати чедо Божје, човек у Богу, веће од моћи над свим силама овога света.
Када грешимо, морамо признати свој пад, покајати се и вратити се Богу. Нема греха који човек искрено не исповеди, а да му Бог не опрости. Тако стичемо благодат Божју, која ће нас уврстити у вери и духовној снази.
Данас, на задушнице, молимо се за наше покојнике – родитеље, браћу, сестре и пријатеље. Не смемо их препустити забораву. Молитва и добра дела за њих показују нашу љубав и веру у живот вечни. Свети Апостол Лука каже: “Бог није Бог мртвих, него живих, јер су у Њему сви живи.” Ко је у Богу, жив је и после телесне смрти.
Бесмртност душе је лек за наше невоље, извор дуготрпљења, стрпљења и наде. Она нас учи да тежимо добру, избегавамо зло и усмеравамо живот ка вечним вредностима. Вера у вечни живот ослобађа нас очаја и даје утеху у свим искушењима.
Браћо и сестре, Бог је дуготрпељив. Вера нам даје снагу да истрајемо у свему што нас снађе – јер све што трпимо овде, у истини, правди и љубави ради, на ономе свету доноси награду.
На крају, молимо Господа да прими наше молитве за покој душе наших ближњих, да им подари мир и вечни покој, и да нас све укрепи вером, здрављем и духовном снагом. Једног дана, у животу вечном, срешћемо се са нашим ближњима који су живели вером у Бога.
Смрт је пролазни корак ка вечности. Човек није створен за смрт, него за бесмртност. Ко живи у Христу, никада не умире – тело се враћа праху, али душа живи у вечности.
Бог вас благословио!”
Након Свете Литургије, братство храма Преображења Господњег припремило је трпезу љубави за све присутне, настављајући заједничко сабрање у духу братске љубави и хришћанске радости.
Ђорђе Одавић, ђакон
