Сиропусна недеља већ је почела и у православном календару означава посебан период који претходи почетку Васкршњег поста.
У народу позната као Бела недеља, ови дани носе снажну симболику, али и бројне обичаје и веровања који су се задржали до данас.
Сиропусна недеља сматра се тихим прелазом из уобичајеног ритма живота у време уздржања. Верници ових дана чешће посећују богослужења и више пажње посвећују унутрашњем миру. Ове године Сиропусна или Бела недеља траје од 16. до 22. фебруара, док Васкршњи пост почиње од Чистог понедељка, 23. фебруара.
Назив Бела недеља потиче из правила исхране која важе током овог периода. Месо се више не једе, али су на трпези и даље дозвољени млечни производи, сир и јаја. Ипак, суштина ове недеље никада није била само у промени јеловника.
У народном схватању, ово је време постепеног смиривања и припреме не само тела, већ и духа. Сматрало се да човек у пост треба да уђе полако, ослобођен напетости, тешких мисли и лоше енергије.
Веровања
Сиропусна недеља увек је била повезана са веровањем да у ове дане треба посебно пазити на понашање. Избегавале су се свађе, конфликти и ружне речи.
Старији су често говорили: “Како уђеш у пост, таква ће ти бити година.”
Веровало се да љутња, бес и неразрешени односи не треба да прате човека у период поста, јер се сматрало да таква енергија доноси немир и током наредних месеци.
Покладе и дан праштања
Посебан значај има последњи дан Сиропусне недеље такозване Беле покладе, познате и као дан праштања у многим крајевима Србије. Овај обичај и данас се поштује у многим породицама.
Тада се од ближњих тражи опроштај једноставним речима: “Опрости ми.”
Одговор је традиционално: “Бог да опрости, и ти мени опрости.”
Овај чин имао је дубоко значење. Праштање није било само формалност, већ начин да се пост започне чистог срца и растерећених односа.
Ватра као симбол очишћења
У појединим крајевима Србије и данас се чува обичај паљења ватри уочи поклада. Ватра је у народној симболици представљала очишћење, светлост и нови почетак. Веровало се да пламен односи лоше мисли, неслогу и бриге, док топлина ватре симболично најављује мирнији и смиренији период који долази са постом.
У неким срединама некада су биле присутне и маскиране поворке. Ови обичаји потичу из старијих народних традиција које су се временом уклопиле у црквени календар. Иако су доносиле дозу весеља, суштина Сиропусне недеље никада није била у забави, већ у смиривању, помирењу и припреми.
Правила поста током Сиропусне недеље
Током Беле недеље важе посебна правила исхране. Иако се месо више не једе, среда и петак нису строги посни дани као током остатка године. Према типику, тих дана дозвољени су сир, јаја, уље и вино. Разлог лежи у идеји постепеног уласка у пост, како би се верници полако припремили за строги Васкршњи пост.
БОНУС ВИДЕО:
