У Србији се висина плата значајно разликује од области до области.
Док је просечна нето плата у земљи око 108.000–110.000 динара месечно, у неким секторима зараде су и два до три пута веће од те вредности.
- ИТ и информационе технологије – највиши просеци
ИТ сектор је и даље најплаћенији у Србији:
У статистици по делатностима, сектор информисања и телекомуникација (који обухвата и ИТ) има највећу просечну плату – око 326.580 динара нето месечно.
Посебни подаци за софтверске позиције показују да стручњаци у ИТ-у могу имати и много веће плате, посебно ако раде за стране компаније или као ремоте програмери – цифре често прелазе 1.600 евра месечно према неким тржишним анкетама.
За специјализоване улоге попут дата сциентист (стручњак за податке), годишње зараде у висини од око 72.000 УСД (око 6.000 УСД месечно) нису реткост према глобалним изворима са подацима за Београд.
Овај ниво зарада јасно показује да стручност у дигиталним технологијама доноси знатно више него просечна плата у другим секторима.
- Финансије, банкарство и менаџмент
Плате у финансијским и управљачким улогама такође се издвајају:
Директори и извршни менаџери у већим фирмама могу имати нето примања у распону 383.000–650.000 динара месечно (око 3.200–5.500 €).
У банкарском сектору, плате у самом врху (нпр. руководиоци или чланови одбора) у коментарима практично досежу и 400.000–700.000 динара и више, иако се оне знатно разликују од банке до банке и позиције до позиције.
Овај ниво зарада показује да је финансијска и менаџерска струка међу боље плаћеним каријерним путевима у Србији, али често захтева више година искуства и високе пословне одговорности.
- Наука, истраживање и развој
У делатностима које обухватају научно-истраживачке и техничке области, плате су такође знатно изнад просека:
Запослени у научно-истраживачким и иновационим делатностима просечно зарађују око 188.600 динара месечно.
Менаџери финансија просечно зарађују око 324.000 динара, али плате се могу кретати и знатно више за искусне стручњаке.
Овај сегмент привреде све више добија на значају, посебно са растом стартап и технолошких пројеката, али и даље је мање популаран у поређењу са ИТ сектором.
- Здравство и фармацеутски сектор
Плате у приватном здравственом сектору, нарочито за лекаре специјалисте, могу бити знатно веће него просечна плата у Србији, али варирају у зависности од града и праксе. Званични статистички подаци обично не објављују конкретне бројке за специјалисте, али је јасно да:
У државном сектору медицински радници често имају основне плате ближе просеку, док специјалисти у приватној пракси зарађују знатно више – у неким случајевима и двоструко више.
У сваком случају, високо специјализоване медицинске позиције и даље спадају међу боље плаћене у земљи, али захтевају годинама дуг образовни пут и праксу.
Преглед зарада по делатностима (РЗС)
Према најновијим подацима Републичког завода за статистику:
ИТ и телекомуникације: – 326.580 динара месечно
Финансијске делатности и осигурање: – 222.550 динара
Научно-истраживачке и техничке делатности: – 188.600 динара
Ваздушни саобраћај: – 235.624 динара
Просечна нето зарада у Србији: – 107.000 динара месечно
Најниже плате (нпр. личне услужне делатности): – 60.000 динара месечно
У Србији највеће плате имају стручњаци у ИТ и технолошком сектору, затим они у финансијама и менаџменту, као и менаџери на високим позицијама. Стручност, искуство и међународна сарадња знатно утичу на то да плате буду изнад просека, док они у традиционалним или услужним делатностима често зарађују знатно мање.
БОНУС ВИДЕО:
