Атмосферско-океански феномен познат као Ел Нињо могао би се формирати касније ове године, што би могло да доведе до рекордно високих температура.
Шанса да ће се Ел Нињо развити између јула и септембра је од 50 до 60 одсто, показују подаци америчке Националне администрације за океане и атмосферу, па преноси Пхyс.орг.
Светска метеоролошка организација објавиће нове информације о Ел Нињу у уторак.
Ел Нињо и његова хладнија „сестра“ Ла Ниња су две фазе природног климатског обрасца у тропском Пацифику познатог као Ел Нињо–јужна осцилација (ЕНСО).
Перуански и еквадорски рибари сковали су термин Ел Нињо („дечак“ или „дете Христос“) у 19. веку због појаве необично топле океанске струје поред обале која им је смањивала улов непосредно пре Божића. Научници су изабрали име Ла Ниња („девојчица“) као супротност Ел Нињу. Између ова два догађаја постоји „неутрална“ фаза.
Ел Нињо може да ослаби сталне пасатне ветрове који дувају од истока ка западу преко тропског Пацифика, утичући на временске прилике деловањем на кретање топле воде широм овог огромног океана.
Ово слабљење загрева обично хладније централне и источне делове океана, мењајући падавине изнад екваторијалног Пацифика и обрасце ветрова широм света. Вишак топлоте на површини Пацифика ослобађа енергију у атмосферу која може привремено да подигне глобалне температуре, због чега су године Ел Ниња често међу најтоплијим у историји.
- Под једнаким осталим условима, типичан Ел Нињо обично изазива привремено повећање просечне глобалне температуре за око 0,1 степена до 0,2 степена – рекао је за АФП Нет Џонсон, метеоролог из НОАА.
Ел Нињо се јавља на сваких две до седам година. Обично доводи до сушнијих услова у југоисточној Азији, Аустралији, јужној Африци и северном Бразилу, а до влажнијих услова на Рогу Африке, у јужним деловима Сједињених Држава, Перуу и Еквадору.
Последњи Ел Нињо догодио се 2023. и 2024. године, доприневши томе да 2023. буде друга најтоплија година у историји, а 2024. апсолутни рекордер.
Карло Буонтемпо, директор Сервиса за климатске промене Коперник Европске уније, рекао је за АФП у јануару да би 2026. могла бити „још једна рекордна година“ ако се Ел Нињо појави.
- Међутим, утицај Ел Ниња био би већи 2027. него 2026. године ако се он развије у другој половини ове године – рекао је Тидо Семлер, климатски научник из Националне метеоролошке службе Ирске.
- Потребно је време да глобална атмосфера реагује на Ел Нињо. Ипак, постоји ризик да 2026. буде најтоплија година у историји чак и без Ел Ниња, због тренда глобалног загревања. Година 2027. суочила би се са повећаним ризиком да постане рекордно топла ако се Ел Нињо развије у другој половини 2026. године – рекао је Семлер за АФП.
Последња епизода Ла Ниње била је релативно слаба и краткотрајна; почела је у децембру 2024. и требало би да уђе у неутралну фазу током периода између фебруара и априла.
Ла Ниња хлади источни Тихи океан у периоду од отприлике једне до три године, стварајући супротне ефекте на глобалне временске прилике у односу на Ел Нињо. Она доводи до влажнијих услова у деловима Аустралије, југоисточне Азије, Индије, југоисточне Африке и северног Бразила, док узрокује сушније услове у деловима Јужне Америке.
Ла Ниња није спречила 2025. годину да буде трећа најтоплија у историји мерења.
НОАА је у фебруару усвојила нови начин одређивања Ел Нињо и Ла Ниња. Стари Океански индекс Ниња (ОНИ) упоређивао је тромесечну просечну температуру површине мора у једном региону Пацифика са тридесетогодишњим просеком у истој области. Међутим, пошто се океани убрзано загревају, тај стари тридесетогодишњи просек може бити застарео.
Нова метода, Релативни океански индекс Ниња (РОНИ), пореди колико је источни-централни Пацифик топао или хладан у односу на остатак тропских предела. НОАА је саопштила да је РОНИ „јаснији и поузданији начин“ за праћење Ел Ниња и Ла Ниње у реалном времену.
БОНУС ВИДЕО:
