Влада Србије усвојила је Предлог закона о трговачким праксама којим би требало да буду унапређени функционисање унутрашњег тржишта и створени предуслови за стабилније и транспарентније формирање цена. Ако тај закон буде усвојен пољопривредни произвођачи, међу којима су и млекари, требало би да имају механизам заштите од непоштених трговачких пракси. Потенцијално би могли да пријављују откупљиваче млека Комисији за заштиту конкуренције.
Законом је предвиђено да буду уведена јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на „црној листи“, и оних које су условно дозвољене и налазе се на „сивој листи“.
На „црној листи“ су праксе као што је неоправдано отказивање наруџбина, а управо на ту праксу се поједини млекари жале. Само је питање да ли ће у случају ниске откупне цене млека млекаре лако доказати оправданост отказивања, односно како ће то државна Комисија тумачити. Због тога је пре неколико дана Министарство пољопривреде обећало да ће бити гарант за уговоре са отказним роком између млекара и откупљивача млека, који су у Србији у највећем броју случаја велике фирме које праве готов производ. То подразумева увођење отказног рока од 15 до 30 дана, чиме ће се спречити пракса да млекаре „преко ноћи“ откажу откуп.
Такође ту је и једнострана измена уговора, односно забрана праксе да добављачи, односно откупљивачи млека, самовољно мењају услове у погледу учесталости, метода, места, времена или обима испоруке, стандарда квалитета или цена. И то је један од горућих проблема млекара који сведоче да откупљивачи напрасно снизе цене млека остављајући произвођаче у ситуацији „узми или остави“.
Млекари нису обавештени
Слободан Видојевића из Удружења произвођача млека „Шајкача“ за „Време“ каже да млекари нису били обавештени о овој могућности ако се нови закон усвоји.
- Наравно да бисмо их пријављивали ако то буде могуће. За нас је важно и ко ће да одлучује о томе јесу ли откупљивачи непоштени. То је ипак државна комисија, а тренутно у све њих немамо много поверења – каже Видојевић за „Време“.
Ако овакав предлог закона прође Скупштину Србије, он ће потенцијално додатно штитити млекаре у два члана. У првом, члану 7, „ако се не докаже другачије, непоштене трговачке праксе постоје ако купац не прихвата кварљив пољопривредни производ снабдевача, а да о томе не достави доказ“. Терет доказивања је на откупљивачу, а не на пољопривреднику, а Комисија има овлашћење да покрене поступак и санкционише непоштену праксу.
Члан 8 је још важнији и забрањује комерцијалну одмазду.
- Забрањен је сваки облик комерцијалне одмазде или претње одмаздом купца упућена према снабдевачу због тога што користи своја уговорна или законска права и обавезе односно ако је одбио да прихвати формалне или неформалне понуде и услове купца, а нарочито ако се одмазда односи на уклањање производа снабдевача из понуде или акција купца, смањење наручене количине или учесталости наруџбина или одлагање са прихватом, пријемом и обрадом наруџбина или производа – стоји у предлогу закона.
„Црна“ и „сива“ листа
На „црној листи“ су и плаћања која нису повезана са продајом, односно то да трговац не сме да захтева исплате које немају директне везе са продајом производа снабдевача.
На тој листи је и плаћање за кварење производа, што значи да је забрањено пребацивање трошка квара или губитка производа на снабдевача ако се то догодило у објекту трговца и није кривица снабдевача.
На „црној листи“ су и плаћање за испитивање приговора, односно захтев да снабдевач плати трошкове обраде притужби купаца које нису директно повезане са немаром снабдевача и такозвана трговинска одмазда, односно претња или предузимање комерцијалних противмера ако снабдевач користи своја законска права или сарађује са органима надзора.
На „сивој листи“ су дозвољене искључиво ако су претходно договорене јасним и недвосмисленим писаним уговором.
Ту спадају повраћај непродате робе, односно могућност да трговац врати непродате производе снабдевачу само ако је то писмено уговорено.
Ту су и накнада за листирање, односно плаћање „улазнице“ или накнаде за уврштавање производа у асортиман продавнице и трошкови маркетинга и оглашавања, односно наплата снабдевачу за рекламирање његових производа од стране трговца.
На „сивој листи“ су и трошкови промоције, односно наплата трошкова за попусте на производе у оквиру промотивних акција и уређење простора, односно захтев да снабдевач сноси трошкове опремања просторија у којима се продају његови производи.
Предлогом поменутог закона предвиђена је и могућност награђивања „инсајдера“, односно физичких лица која Комисији за зашиту конкуренције (која ће надзирати „црну“ и „сиву“ листу) доставе кључне доказе о прекршајима трговаца.
По узору на ЕУ
Власт у Србији се хвали да је Предлог закона о трговачким праксама у великој мери израђен по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима.
Највећи број закона у ЕУ обухвата непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе, док је овим предлогом закона обухват производа знатно шири, чиме се помаже већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце.
Закон, осим пољопривредних и прехрамбених производа, обухвата и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта, међу којима су кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и други, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.
(Агроинфо)
БОНУС ВИДЕО:
