Православни верници 10. марта обележавају дан светог Тарасија, цариградског патријарха који је задужио Цркву својом одлучношћу и побожношћу.
Рођен у Цариграду, Тарасије је од малих ногу показивао изузетну надареност за књижевност и филозофију, што га је довело до положаја царевог саветника и сенатора. Његов живот на двору припремао га је за важну улогу у одбрани православља у турбулентном периоду историје.
У време његовог живота, на царском престолу седео је млади цар Константин са мајком, док је иконоборачка јерес већ била снажно присутна у Цариграду и околини. Тадашњи патријарх Павле није имао снаге да заштити православно поштовање икона и одлучио је да напусти службу, што је отворило пут Тарасију да преузме патријаршију.
Под његовим вођством, 787. године сазван је ВИИ васељенски сабор у Никеји, где је званично осуђена иконоборчка јерес и потврђено поштовање светих икона.
Тарасије је био познат по великом милосрђу – помагао је сиромашнима, отварао склоништа и делио храну онима којима је била потребна. Његова одлучност није се завршавала само на духовним питањима – није се либио да осуди ни саме цареве када су поступали против морала и правде.
Свети Тарасије је умро 806. године, а пред смрт његово лице је, како пише црквена предања, засветлело као Сунце. Његово вођство трајало је 22 године и четири месеца, остављајући дубок траг у историји православља.
Обичаји и веровања
На дан светог Тарасија верници обично пале свећу у цркви, молећи се за здравље, мир и правду. Традиција каже да ова светлост симболизује неугасиви пламен вере и заштиту од зла.
Старији народни обичаји додају да се на овај дан посебно помаже сиромашнима – храна, одећа или ситна помоћ се дају онима који немају довољно, јер се верује да ће добро учињено на дан светог Тарасија бити вишеструко награђено, пише Она.
БОНУС ВИДЕО:
