На јавној расправи је до 16. априла Нацрт закона о изменама и допунама Породичног закона, којим се он усклађује са законима из области здравства, социјалне заштите, образовања, али и међународним уговорима чији је потписник Србија.
Нацрт закона о изменама и допунама Породичног закона доноси бројне промене, међу којима су забрана телесног кажњавања деце, укидање дечјих бракова и потпуног лишења пословне способности.
У Београду је одржан први округли сто након одлуке Владе да поменути нацрт буде стављен на јавну расправу, а још три ће се организовати у Новом Саду (30. март), Крагујевцу (2. април) и Нишу (6,. април), а коментари и предлози грађана примају се завршно са 16. априлом. Предложене новине припремило је Министарство за бригу о породици и демографију, а учествовали су представници свих релевантних министарстава и државних органа, установа и организација цивилног друштва.
Актуелни Породични закон се примењује више од од две деценије. Од 1. јула 2005. до данас десиле су се бројне промене у нормативном оквиру, те је сад нужно његово усклађивање с другим законима, пре свега у областима здравства, социјалне заштите и образовања.
У међувремену је Србија ратификовала и више међународних уговора, те је неопходно усаглашавање с њима.
Као кандидат за чланство у ЕУ, преузела је и обавезе које се односе на породично-правну заштиту и које морају да се испуне у одређеним роковима, а једини начин јесу управо измене и допуне Породичног закона. Такође, оне произилазе и из чланства у различитим међународним организацијама попут УН и Савета Европе.
Дечји бракови
Једна од најважнијих новина јесте предлог да се укине одредба која дозвољава склапање малолетничког брака уз дозволу суда. Брак се не може склопити пре 18. године, изузев малолетне особе која је одлуком суда стекла потпуну пословну способност.
Посебна пажња је усмерена заштити детета, па је тако брисана старосна граница од 10 година након које оно тек може изразити своје мишљење и дато је право детету да се, осим другим државним органима и институцијама, може обратити и заштитнику грађана и другим независним државним органима који се баве заштитом људских и мањинских права.
Ово потоње је везано понајвише за однос родитеља, па се каже да они имају право и дужност да се старају о детету што подразумева чување, подизање, васпитавање, образовање, заступање, издржавање и управљање и располагање имовином детета. Такође, имају право и дужност да чувају и подижу дете тако што ће се старати о његовом животу и здрављу.
Али како постоје родитељска права, тако постоје и одредбе које им налажу да не смеју остављати без надзора дете предшколског узраста и да могу привремено поверити дете другоме само уколико та особа испуњава услове за старатеља. У чувању, подизању и васпитавању детета родитељи не смеју подвргавати дете понижавајућим поступцима, телесном кажњавању и другим казнама које вређају људско достојанство и интегритет детета!
Међу питањима која битно утичу на живот детета су посебно његово образовање, предузимање већих медицинских мера над њим, промена пребивалишта детета и располагање имовином детета велике вредности.
У Нацрту закона се каже и да родитељи имају право и дужност да с дететом развијају однос заснован на љубави, поверењу и узајамном поштовању, да дете усмеравају ка усвајању и поштовању вредности мира, достојанства, толеранције, слободе, равноправности и солидарности и да раде на очувању и развијању породичног, националног, етичког, културног и другог идентитета детета.
Уведени су нови облици насиља у породици попут економског насиља, а као мере заштите сад се укључују и издавање налога за укључивање у психосоцијални третман или специјализовани програм починиоца насиља у породици и издавање налога за лечење од болести зависности.
Очекујемо квалитетне сугестије
Из Министарства за бригу о породици и демографију кажу за Курир да је на изради текста Нацрта закона о изменама и допунама Породичног закона радила Посебна радна група састављена од представника свих релевантних институција, као и представника цивилног сектора, невладиних организација које су биране у оквиру јавног позива.
– Очекујемо да ћемо у оквиру трајања јавне расправе добити квалитетне предлоге и сугестије, да ћемо додатно унапредити институте породичног права, као и свеукупан текст закона и његове појединачне одредбе – нагласили су.
Примедбе и предлози
Током трајања јавне расправе, примедбе, предлози и сугестије могу да се доставе Министарству за бригу о породици и демографију електронским путем путем портала Е-консултације или на адресу јавна.расправа@минбпд.гов.рс, као и поштом на предвиђеном обрасцу на адресу Министарство за бригу о породици и демографију, Булевар Михајла Пупина 2, 11070 Нови Београд, с назнаком: Јавна расправа – Нацрт закона о изменама и допунама Породичног закона.
Признање очинства
У Нацрту закона посебна пажња посвећена је признању очинства, уз прецизирање да се изјава о признању може дати пред матичарем, органом старатељства, судом, јавним бележником, као и у дипломатско-конзуларном представништву Србије у иностранству. Такође, изјава се може поднети у здравственој установи у којој је дете рођено, односно у установи која врши пријаву рођења.
Кад је реч о деци зачетој поступком биомедицински потпомогнутог оплођења уз употребу донираних семених ћелија, оцем детета сматра се муж мајке, под условом да је претходно дао писани пристанак на спровођење поступка. Исто правило важи и за ванбрачног партнера мајке.
Истовремено, закон изричито прописује да се очинство мушкарца који је донирао семене ћелије не може утврђивати.
курир.рс
БОНУС ВИДЕО:
