Цене одстрела заштићене дивљачи у Србији за ловну сезону 2026/2027, које ће се примењивати од 4. априла, крећу се од симболичног једног динара до чак 150.000 динара, колико ће коштати одстрел дивокозе и мужјака обичног јелена.
Како је објављено у Службеном гласнику, 60.000 динара плаћаће се за мужјака вирџинијског јелена, док ће женке и подмладак обичног јелена коштати по 50.000 динара. За мужјаке јелена лопатара и муфлона предвиђена је цена од 30.000 динара, а за мужјака срне 24.000 динара.
Одстрел женки и подмлатка муфлона, јелена лопатара и вирџинијског јелена, као и вука, коштаће по 12.000 динара, док ће за срне бити потребно издвојити 8.000 динара. Зец и пољска јаребица вреднују се по 6.000 динара, а поједине врсте птица, попут црне лиске и барске кокице, по 1.200 динара. За више врста дивљих патака, гусака, шљука и голубова предвиђена је цена од 600 динара по јединки.
Најјефтинија дивља свиња
Најнижа цена – свега један динар – одређена је за одстрел дивље свиње, док се за поједине врсте, попут лисице, шакала, куне, јазавца, као и неких птица, одстрел уопште не наплаћује. Уредбом је наглашено да се овај ценовник не односи на случајеве када се дивљач хвата ради пресељавања у друга ловишта.
Иако на први поглед делује парадоксално да се говори о „заштићеним врстама“ које се лове, реч је о такозваним ловостајем заштићеним врстама. То значи да оне нису трајно заштићене, већ се њихов лов забрањује у одређеном периоду године, док је у другим терминима дозвољен – уз строго прописане услове. За разлику од строго заштићених врста, које се не смеју ловити, ове се налазе у систему контролисаног управљања популацијом.
Лов није слободна активност, већ је могућ искључиво уз дозволе и у оквиру организованих ловишта. Могу га обављати ловци са положеним испитом и дозволом, као и гости, најчешће преко ловачких удружења или јавних предузећа која управљају ловиштима. Одстрел се врши у тачно одређеним сезонама, по унапред утврђеним квотама и уз селективан приступ, што значи да се често бирају одређене јединке, попут вишка у популацији или болесних животиња.
Новчани износи из ценовника не представљају казну, већ цену коју ловац плаћа за легалан одстрел. Тај новац углавном остаје управљачима ловишта и користи се за одржавање екосистема – исхрану дивљачи, рад чувара, узгој и заштиту врста. Управо зато су цене за неке животиње симболичне или нулте – држава на тај начин подстиче смањење њихове бројности када се процени да праве штету или су се пренамножиле.
Иза овог система стоји покушај балансирања између заштите природе и реалних потреба – од очувања врста до спречавања штета у пољопривреди и ширења болести. У пракси, то значи да се лов користи као инструмент управљања дивљачју, а не као неконтролисана активност.
БОНУС ВИДЕО:
