Пробна мала матура поново је поделила осмаке широм Србије – док су једни из учионица изашли насмејани и сигурни у своје знање, други су већ на првом кораку ка завршном испиту осетили притисак “правог теста”. Иако су географија и биологија биле најчешћи избор, управо су ти предмети многима задали неочекиване главобоље, од сналажења на карти до питања о хромозомима и рибозомима. Пробни тест тако је још једном показао исто правило: није довољно само учити – потребно је и размишљати.
Подсетимо, око 64.000 осмака широм Србије јуче и данас су полагали пробу мале матуре – јуче математику, данас српски језик и предмет по избору. Главни виљ пробе мале матуре је упознавање са процедурама и процена знања ученика како би се што боље спремили за праву малу матуру у јуну.
Осим српског језика, будући средњошколци данас су полагали пробни тест из предемта по избору (географија, физика, хемија, биологија и историја). Како је раније саопштио помоћник министра за предшколско и основно образовање и васпитање, Иван Ћилерџић, највише ученика ове године бирало је: географију (42 одсто), биологију (35 одсто), историју (8,5 одсто), физику (7,5 одсто), хемију (7 одсто).
Различити тестови, исти проблеми
Након завршеног трећег теста на проби мале матуре, на којем су ученици бирали један од пет понуђених предмета, утисци осмака испред ОШ “Скадарлија” у Београду су шаролики. Док су једни из учионица изашли са осмехом, други признају да су их одређене логичке замке натерале на озбиљно размишљање.
За оне који су се одлучили за географију, општи утисак је умерен – “било је онако”. Ипак, показало се да теоријско знање није довољно ако се не сналазите у простору. Највећи изазов осмацима био је задатак број 17, који је захтевао прецизно познавање континената на мапи.
Питања о Сунчевом систему била су, према речима матураната, најједноставнија и донела су сигурне поене.
Биологија Београђанима претешка
Биологија је ове године поделила мишљења. Док је део ученика задовољан, други сматрају да су питања била “претешка” јер су захтевала повезивање градива са свакодневним животом, а не пуко меморисање чињеница.
Посебну пажњу привукло је питање у којем се тражила сличност између жабе и локвања, што је типичан пример задатка који тестира функционално знање.
Питања о хромозомима, њиховој структури и начину размножавања такође су била међу онима о којима се највише дискутовало на одмору.
“На тесту хемије било је градиво које нисмо прешли”
Ученици који су одабрали хемију генерално су напустили клупе задовољни, истичући да им је овај предмет “ишао добро”.
Ипак, ни овде није прошло без изненађења, јер су поједини матуранти су приметили да су се у тесту нашла питања из градива која нису прешли.
Новосађанима изборни предмети лакши од српског и математике
Осмакиња Тара из ОШ “Вук Караџић” у Новом Саду која је полагала испит и географије прича за “Блиц” да јој је то било много лакше од математике и српског те да воли тај предмет и да га је зато и изабрала.
- Питања су ми заиста била лака. Који је највећи океан, која држава има највише ледничких језера, где се налази Ђердапско језеро… Још уз понуђене одговоре мислим да то није решио само онај ко није уопште учио – сматра Тара.
“Ако је овако изгледао пробни тест, шта ће тек бити на правом?”
Њена другарица Марија каже да се преварила што је за завршни испит изабрала биологију.
Заиста нисам мислила да ће бити тако тешко. Требали смо да одредимо да ли су у задатку мушки или женски хромозоми, па да одредимо који мишићи омогућавају човеку да се креће, па да ли знојна жлезда лучи хормоне, па да ли вирус може да се размножава у живим и у мртвим организмима. Све ми се помешало. Ако је овако изгледао пробни тест, шта ће тек бити на правом? – забринуто прича Марија.
И матурантима у Суботици биологија тешка
У Основној школи “Матко Вуковић” у Суботици пробни тест из изборног наставног предмета, од укупно 64 ученика осмих разреда, 52 је полагало на српском наставном језику и 12 ученика на хрватском наставном језику. Велика већина је изабрала биологију и географију.
Ученице које су завршиле тест из географије кажу да су очекивале тежа питања.
- Једно питање ипак нисам сигурна да ли сам добро урадила. Гласило је “Која клисура пресеца коју реку”. Учили смо то, али нисам могла да се сетим. Међу најлакшим питањима су била “Којом бојом су означене планине” и стране света или “Која је шеста планета Сунчевог система”. То је било заиста лако – наводе.
Они који су припремали за пробни тест из географије истичу да ниједно питање није било тешко.
- Код страна света требало је одредити које су државе и градови налазе на истоку. То је било лако, али код једног задатка при крају теста смо имали велику карту на којој је требало гледати где је екватор и одредити кроз шта пролази, кроз које државе. Мало тежи је ипак био 20. задатак. Мислим да је одговор Атакама, барем се надам – говор ученици за “Блиц”.
Главобоља од рибозома и хромозома
Ученици који су полагали биологију кажу да је било збуњујуће што је међу понуђеним одговорима било доста сличних одговора.
Код питања везаног за тундре сам изабрала за одговор поларни медведи, а требало је залеђено земљиште. Сећам се и питања о знојењу, и да изаберемо да ли је тачно да се приликом знојења ослобађају штетне материје или вода. Двоумила сам око тог питања. Ништа није било тешко, осим питања о рибозомима и хромозомима. Да ли су у питању слику и требало је да одредимо да ли су то рибозоми или нешто друго – каже она.
Појединим ученицима је питање “Шта је зигот” било тешко.
- Ставила сам у одговор амебе, али чујем да је тачан одговор жабе. Видећемо, надамо се сви најбољим резултатима. Нисам могла да се сетим ни шта је хомеостаза – каже за “Блиц”.
Нишлије намучиле бање, врхови и сливови
У ОШ “Доситеј Обрадовић” у Нишу пробни завршни испит из изборног предмета данас је полагало 86 ученика. Највећи број ученика ове школе изабрао је географију као изборни предмет за полагање, док је најмање интересовања било за историју.
Географију је изабрало 58 ученика, биологију 22, хемију три, физику два, а историју један ученик.
Једна ученица ове основне школе која је изабрала географију, каже да тест није био тежак.
Питања су више била логичка, требало је, онако, да се размисли. Најтеже је било 18. питање – која је најтоплија бања? Урадила сам све, спремала сам се од јануара – каже она.
Други осмак који је исто изабрао географију признаје да нису сва питања била лака.
- Мени је најтеже било питање који континуитети пролазе кроз екватор и јужни повратник. Најлакши је био други задатак – којом бојом су означени највиши врхови планина. Све сам урадио. Нисам се спремао уопште, нисам отворио књигу – каже један осмак из Ниша.
“Мени је историја најлакша”
Други мали матурант који је изабрао историју како изборни предмет каже да је урадио свих 20 питања.
Мени је искрено све било лако, био је, ја мислим, најлакши тест. Најтеже је било питање у наслеђивању престола. На основу текста требало је да се одговори ко је причао са ким да наследи престо. Мало је то било компликовано. Спремао сам се око два месеца. Задовољан сам како сам урадио – каже он за “Блиц”.
Још један осмак са којим смо разговарали рекао нам је да је за изборни предмет одабрао географију.
- Урадио сам 18. питања, све ми је било исто по тежини. Задња два нисам знао. Нисам се спремао уопште, задовољан сам како сам урадио – напомиње за “Блиц”.
Календар мале матуре:
- март, 12-14 сати: Пробни завршни испит – математика
- март, 9-11 сати: Пробни завршни испит – српски/матерњи језик
- март, 11.30 – 13.30 сати: Пробни завршни испит – трећи тест
- и 2. април, 8-15 сати: Подношење захтева за измену података о изјашњењу ученика осмог разреда из којег ће предмета радити трећи тест на завршном испиту и уношење исправки (непосредно у школи)
Од 1. до 8. априла до 16 сати: Електронско пријављивање за пријемни испит на порталу Моја средња школа.
БОНУС ВИДЕО:
