Све више грађана окреће се малим соларним системима као начину да смањи трошкове електричне енергије, јер ова релативно приступачна инвестиција може донети приметне уштеде.
Балконски соларни панели могу донети уштеде и до 30 одсто на рачуну за струју, а њихова цена у Србији креће се између 500 и 700 евра. У добро осунчаним условима, систем снаге 800 W може месечно произвести између 90 и 150 киловат-сати, што значи да се инвестиција може исплатити за три до четири године, у зависности од зоне потрошње.
У Немачкој, где су ови системи већ широко распрострањени, цена мањих постројења са једним до три панела износи од 400 до 1.200 евра, а повраћај инвестиције процењује се на шест до девет година.
Србија још нема посебну регулативу за инсталирање мини соларних система на балконима, иако се они масовно користе широм Европе. У Немачкој, где овај вид производње струје бележи снажан раст, панели се могу купити у продавницама или наручити онлајн, уз обавезну једноставну регистрацију. Дозвољени су системи снаге до 800 W. Типичан систем састоји се од једног или два панела који се прикључују директно на утичницу, док инвертер претвара једносмерну струју у наизменичну погодну за коришћење у домаћинству. Вишак енергије може, али не мора, бити предат у јавну мрежу.
Једна од кључних предности ових система јесте једноставна инсталација – за постављање није потребан електричар, што их чини знатно приступачнијим у односу на класичне кровне соларне системе. Из Електродистрибуције Србије (ЕДС) наводе да важећи прописи разликују произвођаче, купце-произвођаче (прозјумере) и активне купце, али не и мале plug-in системе као посебну категорију.
Стручњаци сматрају да би Србија требало да поједностави регулативу по узору на Немачку и уведе модел у којем би за системе до 800 W била довољна онлајн регистрација. У супротном, упозоравају, све је више грађана који панеле постављају без пријаве и користе их искључиво за сопствену потрошњу, чиме смањују рачуне за струју без учешћа у систему.
Балконски соларни системи могу покрити између 10 и 15 одсто укупне потрошње електричне енергије домаћинства, у зависности од осунчаности и оријентације панела. Иако је Немачка лидер у овој области, ови системи постају све популарнији и у Шпанији, Италији, Пољској и Француској, док се у Хелсинкију већ експериментише са зградама чије су фасаде прекривене соларним панелима. Овакви системи забрањени су само у две земље Европске уније – у Белгији и Мађарској.
БОНУС ВИДЕО:
