Европљани живе све дуже, а просечан очекивани животни век у Европској унији достигао је 81,5 годину.
Иако је то генерално сјајна вест, она представља огроман притисак за одрживост постојећих пензионих система. Све мањи број радника издржава све већи број пензионера, због чега се многе државе окрећу неизбежном, али непопуларном решењу – продужетку радног века.
Организација за економску сарадњу и развој (OECD) предвиђа да ће се до 2060. године старосна граница у Европској унији приближити 67. години, а више земаља ће прећи границу од 70 година.
Ево како изгледа мапа пензионих реформи широм света и шта нас очекује у наредном периоду.
Европски рекордери: Ко ће радити најдуже
Данска (70 година): Апсолутни рекордер у Европи. Дански парламент је усвојио пропис којим се старосна граница за особе рођене после 31. децембра 1970. године подиже на 70 година. Дански систем је везан за очекивани животни век и ревидира се сваких пет година.
Грчка (68,5 година): Због строгих реформи, очекује се да ће Грци до 2030. године у пензију ићи са 68,5 година, што ће у том тренутку бити пола године дуже него у Данској.
Ирска (68 година): Планира постепено повећање старосне границе на 68 година до 2028. године.
Немачка (67 година): Стандардна граница се сваке године постепено повећава и достићи ће 67 година до 2031. године. Немачка министарка привреде Катерина Рајхе недавно је предложила да би граница у будућности требало да буде обавезно везана за раст очекиваног животног века, што би значило још дужи радни век за млађе генерације.
Свет испробава нове моделе
Мађарска: Од 1. јануара 2026. године укида се досадашња строга старосна граница за пензију. Више неће бити обавезно да особа напуни 65 година, већ ће моћи слободно да одлучи када ће се пензионисати у зависности од свог здравља и финансија, под условом да има минимално 20 година стажа за остваривање пуне пензије.
Јапан: Иако је јапанско друштво једно од најстаријих, законска старосна граница за пензију је остала 60 година. Међутим, јапанске компаније су развиле систем “поновног запошљавања након пензионисања”, где радници након 60. године потписују нове уговоре, омогућавајући им рад до 65. године, чиме се обезбеђују мањи трошкови за компанију, а да се притом не угрожава запошљавање младих.
Побуне и обуставе закона: Случај Француске
Са друге стране, неке земље се суочавају са огромним отпором јавности. У Француској је Национална скупштина недавно изгласала суспензију контроверзног закона о пензијској реформи који је требало да подигне границу са 62 на 64 године. Овај потез ефективно замрзава француску старосну границу на 62 године и девет месеци, и то најмање до после председничких избора 2027. године.
Шта то значи за грађане
Иако економисти објашњавају да подизање границе за пензионисање директно спасава јавне финансије и растерећује државне буџете, радници упозоравају да систем није праведан. Чињеница да Европљани живе дуже, не значи нужно да су дуже здрави и способни за рад. Радници на физички захтевним пословима истичу да је немогуће обављати тешке послове до 70. године без озбиљних последица по здравље, те се све више апелује на увођење диференцираних пензионих модела и граница у зависности од врсте професије.
БОНУС ВИДЕО:
