На Смедеревској тврђави данас је обележен почетак 7534. године по старом српском календару, у организацији Друштва старог српског календара, а догађај је окупио поштоваоце традиције, историје и културног наслеђа, са циљем да подсети на значај овог начина рачунања времена у идентитету српског народа.
Оснивач Друштва Бранислав Богојевић, истакао је да обележавање Нове године по овом календару није само симболичан чин, већ прилика да се укаже на дубљу повезаност човека и природе.
“Данас не обележавамо само још једну Нову годину, већ подсећање на време када су људи живели у складу са природом, ритмом сунца и сменом годишњих циклуса. Стари српски календар није био само начин на који су преци бројали дане, већ начин на који су разумевали свет око себе”, поручио је Богојевић.
Стара српска година
За разлику од савременог календара, година је, по старом српском рачунању, почињала у пролеће, када се природа буди, док су месеци пратили месечеве мене и природне циклусе.
Такав систем био је дубоко укорењен у свакодневни живот, рад и веровања људи, али и у државне документе и важне историјске догађаје, наводи се у саопштењу Друштва старог српског календара.
Разлог за одабир Смедеревске тврђаве као места окупљања је то што је на једној од кула “Малог града” узидан натпис који сведочи о години изградње, чији текст гласи: “Христу богу благоветни Деспот Ђурађ, господар Србља и приморја Зетског, по вољи његовој сагради се овај град у лето 6938”, што би по новом календару значило 1430. године.
Обележавање је завршено поруком о потреби проналажења равнотеже између традиције и савременог живота.
“Нека ова Нова година буде подсетник на равнотежу између традиције и савремености, између брзине савременог живота и потребе да на тренутак застанемо, ослушнемо и разумемо време које нас окружује”, закључио је Бранислав Богојевић, уз честитку свим присутнима.
Говорећи о историјском значају, један од оснивача Друштва Милан Бјелановић, подсетио је на то да је стари српски календар вековима био део институционалног и друштвеног живота, али да је временом потиснут усвајањем западних модела рачунања времена.
Ипак, како је истакао, идеја коју овај календар носи није нестала.
“Данас, када га се поново сећамо и обележавамо његов почетак, не враћамо се уназад, већ подсећамо себе на то ко смо. Подсећамо на то да постоје практична знања која не застаревају, да идентитет није само прошлост већ и наша одлука да га негујемо у садашњости и будућности”, рекао је он.
БОНУС ВИДЕО:
