ХПВ инфекција је присутна код сваке осме жене у Србији, а скрининг и вакцинација су кључни за смањење ризика од рака грлића материце.
Резултати пилот пројекта ХПВ скрининга у Србији показали су да је инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ) присутна код сваке осме тестиране жене, док су промене на ћелијама грлића материце регистроване код знатно мањег броја испитаница, што додатно потврђује значај раног откривања и потенцијал за унапређење националног програма превенције рака грлића материце.
Пилот пројекат који је спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, уз подршку Министарства здравља и УНФПА, обухватио је 10.000 жена узраста од 30 до 65 година у Београду и Нишу. Резултати показују да је 13 одсто тестираних жена било ХПВ позитивно, док је позитиван цитолошки налаз имало 3,7 одсто жена. Истовремено позитиван ХПВ и ПАП налаз забележен је код 2 одсто жена.
Подаци указују да је ХПВ инфекција значајно распрострањенија од промена на ћелијама, што је у складу са медицинским сазнањима да већина инфекција пролази спонтано, али и да управо оне које перзистирају представљају кључни фактор ризика за развој рака грлића материце.
– Превенција и скрининг програми данас су у самом врху приоритета Министарства здравља. У претходном периоду додатно смо унапредили програме раног откривања болести, посебно када је реч о онколошким обољењима, међу којима се издвајају карцином грлића материце, дојке, дебелог црева и плућа. Држава је обезбедила све кључне услове, стручан кадар, доступне вакцине и организоване скрининг програме. Међутим, њихов успех у великој мери зависи и од одзива грађана и свести о значају превенције. Резултати пилот програма спроведеног у Београду и Нишу показују да је код око 13 одсто тестираних утврђен ХПВ позитиван налаз, што додатно потврђује значај раног откривања. Поред Папа теста, данас имамо и савременије методе, попут ХПВ типизације, које омогућавају ефикаснији скрининг и правовремено препознавање ризика. Скрининг није само индивидуална одговорност, то је питање јавног здравља и заједничке бриге о друштву. Велики број најтежих болести може се спречити или открити на време, чиме се значајно повећавају шансе за успешно лечење и дуг, квалитетан живот. Зато је важно да грађани искористе доступне програме и редовно брину о свом здрављу – истакао је проф. др Небојша Тасић, помоћник министра здравља.
Тестирање је обухватило детекцију 14 високоризичних типова ХПВ-а, укључујући најризичније типове 16 и 18, који су одговорни за највећи број случајева ове болести. Посебно је значајно да су и ХПВ позитивни и цитолошки позитивни налази најчешће регистровани код жена узраста од 30 до 34 године, што додатно наглашава важност правовременог укључивања у скрининг.
– Резултати пројекта показују да је од 10.000 тестираних жена позитиван ХПВ налаз имало 13 одсто, а позитиван цитолошки налаз 3,7 одсто жена. Позитиван ХПВ налаз, као и позитиван цитолошки налаз, најчешће су били заступљени у узрасној групи од 30 до 34 године. Укупно 2 одсто тестираних жена имало је истовремено позитиван резултат ХПВ и ПАП теста (цитолошког теста). Дуготрајне инфекције високоризичним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ) сматрају се одговорним за око 95 одсто свих случајева рака грлића материце широм света. С обзиром на то да је развој болести спор, постоји могућност правовременог откривања и лечења. У Центру за микробилогију Иститута за јавно здравље Србије обавља се детекција присуства и генотипизација хуманог папилома вируса (ХПВ генотипизација) из цервикалног бриса код жена, удносно уретралног бриса код мушкараца. Жене са упутом изабраног лекара, специјалисте гинекологије и мушкарци са упутом изабраног лекара опште праксе, могу да обаве овај микробиолошки преглед у центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ – каже проф. др Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље „Батут“.
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у просеку се у Србији сваке године региструје 1.133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена.Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота.
– Ови резултати отварају простор за разматрање шире примене ХПВ типизације као скрининг методе у Србији, имајући у виду да ова метода омогућава раније откривање ризика и прецизније усмеравање даљих прегледа и праћења пацијенткиња. Такође, добили смо и јасне показатеље да ХПВ инфекција може да постоји без икаквих симптома, због чега је редован скрининг од пресудног значаја. Али истовремено не смемо заборавити да данас имамо и моћан алат превенције у рукама, а то је ХПВ вакцину. Као удружење се годинама залажемо за већи обухват вакцинације, јер једино комбинацијом вакцинације и редовних прегледа можемо дугорочно да смањимо број оболелих од рака грлића материце у Србији – рекла је Горица Ђокић, представница Удружења за борбу против рака јајаника и материце „Проговори“.
Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12 одсто, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.
– Држава Србија је пре десетак година увела организовани скрининг за рано откривање рака грлића материце. Централни тест у том програму је Папа Николау тест, једноставан цитолошки преглед којим се откривају измењене ћелије на грлићу материце. Међутим, организовани скрининг није заживео у мери у којој смо очекивали, пре свега због недовољног одзива жена, али и других изазова у систему. У међувремену, у свету и Европи све више се користи примарни ХПВ тест. Откриће да је рак грлића материце директно повезан са инфекцијом хуманим папилома вирусом било је револуционарно. Управо због тога, циљ ХПВ тестирања јесте да се идентификују жене у повећаном ризику, које потом треба додатно пратити и тестирати. ХПВ тест је у неким земљама већ заменио Папа тест, попут Аустралије и Велике Британије, док су многе државе у фази транзиције и паралелно користе обе методе. Србија је за сада међу земљама које уводе ХПВ тест кроз пилот пројекте, као што је био случај претходне године. Резултати тог пилот пројекта ће нам помоћи да донесемо даље одлуке о унапређењу националног програма скрининга у Србији – објаснио је проф. др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ Србије.
курир.рс
БОНУС ВИДЕО:
