Стигла вам је порука. Нисте ни приметили да је лажна.
Траже само потврду резервације. Ако кликнете на линк и упишете податке, новац вам може нестати за неколико секунди. Недавни хакерски напад на Букинг показао је да нико није имун. Бојан Терзић из Народне банке Србије поручује да је основно правило да ништа не плаћамо у журби, као и да треба да будемо потпуно концентрисани.
Након информација о злоупотребама у вези са резервацијама преко Букинга, грађани се питају колико су њихови подаци безбедни и да ли свако, ко је икада резервисао смештај преко те платформе, сада има разлога за бригу.
Бојан Терзић из Народне банке Србије истиче да у конкретном случају нису компромитовани финансијски подаци корисника.
“Подаци о картицама, финансијски подаци нису били познати хакерима. Да јесу, они те податке не би ни тражили од корисника”, наводи Терзић.
Објашњава да су преваранти користили друге информације како би убедљиво имитирали комуникацију са хотелима. Они су дошли до одређених података на основу којих су могли да верно имитирају хотеле које сте резервисали и да вам преко Букинга или директно на мејл шаљу податке о резервацији, на основу чега сте ви закључили – то је тај износ, то је та соба и били уверени да комуницирате са особљем хотела.
Опрез и концентрација – кључ заштите
Иако онлајн плаћања нису сама по себи небезбедна, Терзић наглашава да је највећи проблем непажња корисника.
Најпре вам стигне порука. На пример, “потврдите резервацију и уплатите део износа на линку”. Имали сте резервацију, журите. Не желите да вам пропадне одмор. Кликнете, одете на страницу, која изгледа прилично убедљиво, унесете број картице, датум истека и наравно ЦВВ код. Затим вам стиже такозвани ОТП код у поруци. Журите, уносите код, који је уредно стигао као СМС.
И то је најкритичнији тренутак. Без њега, преваранти не могу да вам узму новац. Али ако га упишете, то је као да сте сами потвврдили трансакцију. И новац нестаје.
“Не разумем зашто се било шта плаћа у журби. Нисмо ми неко ко се бави ургентном хирургијом, него плаћамо нешто. Дакле, нигде не постоји тако ултра хитна обавеза да платите, чак и ти преваранти који желе да створе код вас стрес и хитност, ретко кад и код њих је то да платите одмах исте секунде. Тако да нема потребе за журбом”, истиче Терзић.
Када треба посумњати на превару
Један од најчешћих знакова преваре јесте поновно тражење података о картици.
“Ако говоримо на овом примеру Букинга, оно што би требало да буде сумњиво јесте да сте ви већ податке о картици дали приликом резервације. То нисте могли да резервишете без тих података. Нема разлога да вам било ко из хотела поново тражи податке о картици”, наглашава Терзић.
Трговци имају одређене податке на основу којих могу да вам скину договорен износ и не требају им поново ти подаци.
Повраћај новца – од чега зависи
Када дође до злоупотребе, повраћај новца зависи од начина на који је трансакција извршена. Процењује се степен пажње, односно непажње корисника у погледу тога када је одао ту једнократну лозинку (ОТП код).
Према речима Терзића, у већини случајева корисници у Србији буду обештећени. У око 73 одсто случајева корисници су добили свој новац назад.
Посебан проблем представљају инвестиционе преваре, које носе знатно веће финансијске губитке. Реч је о лажним огласима и брокерима који обећавају брзу зараду, често уз злоупотребу познатих личности, где се користе чак и поруке са лажним гласовима председника или спортиста.
Из Народне банке Србије истичу да је успостављен механизам за враћање новца са рачуна превараната. За седам месеци враћено је око 33 милиона динара корисницима, што је механизам који у многим земљама Европе још увек не постоји. Ипак, кључна одговорност остаје на корисницима.
