Мај у Србији доноси низ значајних датума из православног календара, а међу њима су и неке од најраспрострањенијих крсних слава.
Иако овај месец нема толико славских дана као зимски период, неколико великих светитеља окупља хиљаде домаћинстава за славским столом.
Ђурђевдан отвара сезону слава
Прва велика слава у мају је 6. мај – Свети Георгије (Ђурђевдан), један од најчешћих заштитника српских породица. Овај празник традиционално означава долазак пролећа, а прати га низ обичаја – од плетења венаца до раног устајања и умивања на реци.
Марковдан и Свети Василије окупљају вернике
Већ два дана касније, 8. маја, обележава се Свети Марко (Марковдан), који се у појединим крајевима Србије слави као крсна слава.
Посебно место има 12. мај – Свети Василије Острошки, један од најпоштованијих светаца у српском народу. Овај дан многи славе као своју славу, док хиљаде верника посећује манастире и цркве широм земље.
Летњи Никола – слава коју многи не прескачу
Један од датума који се често обележава у српским домовима је 22. мај – Свети Никола (летњи Никољдан). Иако је главни Никољдан у децембру, овај „летњи“ датум многи славе као преславу или додатни славски дан, а има и породица којима је управо овај дан главна слава.
Ређе славе, али важни датуми
У мају се бележи и 24. мај – Свети Ћирило и Методије, који се у мањем броју породица слави као крсна слава, али има велики значај за српску културу и писменост.
Велики празници без породичне славе
Поред крсних слава, мај доноси и важне црквене празнике:
- мај – Спасовдан (Вазнесење Господње), који се обележава као заветна слава многих градова, међу којима је и Београд.
- мај – Духови (Света Тројица), један од највећих празника у православљу, често обележен као сеоска или црквена слава.
Мај можда нема највише слава у календару, али доноси неколико изузетно значајних датума који се масовно обележавају у Србији. Од Ђурђевдана, преко Светог Василија, до летњег Николе, овај месец окупља породице, негује традицију и подсећа на богато духовно наслеђе које се преноси генерацијама.
24седам
