Шта је наставник некада могао, а шта данас не сме да помисли да уради?
Док се просветни радници суочавају са све комплекснијим изазовима, истражујемо где тачно престају овлашћења просветних радника у Србији, а где почињу строге забране.
Последње измене Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), које су ступиле на снагу у марту 2025. године, донете су под сенком трагедија из маја 2023. Циљ је био јасан – већа безбедност и ефикасније поступање у случајевима насиља. Међутим, у пракси, наставници се често осећају као да ходају по танкој жици
Шта наставник данас може?
Иако се често чује флоскула да “наставник нема никаква права”, закон ипак предвиђа низ механизама за управљање одељењем, али они захтевају прецизну процедуру.
Вербална опомена као прва карика. Ово је основно право сваког предавача. Наставник самостално изриче упозорење ученику који омета час, користи телефон или се понаша непристојно.
Након ове, ту је и мера привременог “удаљавања” ученика са часа. Наставник нема право да формално суспендује ученика, али га може замолити да напусти учионицу и оде код дежурног наставника или педагога. Кључно је да дете не сме остати без надзора.
Такође, ако ученик мобилним телефоном омета наставу, наставник га може наложити да га одложи. Ипак, детаљна правила о овоме најчешће прописује свака школа својим интерним правилником.
Оцена из владања која “боли”
Од 2024. године, оцена из владања од шестог разреда основне школе поново улази у просек. Наставник прати и евидентира понашање, што је директна основа за ову оцену.
Затим, од недавно је обавезно пријављивање насиља. Ово је и право и законска обавеза. Наставник мора писмено пријавити сумњу на насиље најкасније наредног радног дана. Ћутање се третира као тежа повреда радне дужности.
Шта наставник не сме?
Поред горе наведених мера на које наставник има право, ту си и оне на које просветари сада чак не смеју ни да помисле, јер би у случају да их користе могли да изгубе и лиценцу за рад.
Тако сада постоји апсолутна забрана физичког кажњавања. Не постоји “васпитна ћушка”. Сваки физички контакт који може довести до повреде или понижења води директно ка дисциплинском поступку, а често и ка трајном одузимању лиценце за рад. До сада је 46 наставника у Србији изгубило лиценцу по овој основи.
Психичко малтретирање и сарказам строго су, такође, забрањени. Викање, исмевање пред целим разредом или етикетирање детета строго су забрањени. Закон ово дефинише као угрожавање емоционалног здравља и достојанства.
Још се истиче и да наставник сада не сме да смањи оцену из математике зато што је ученик причао на часу. Оцена у дневнику сме да одражава искључиво знање из датог предмета.
Поред ових, забрањена је и мера претреса торбе. Чак и ако сумња да ученик има недозвољен предмет (на пример, електронску цигарету или оружје), наставник не сме сам да “претреса” личне ствари. То мора чинити овлашћено лице (директор или полиција) у присуству родитеља.
“Бекствени пролаз” је затворен
Једна од најзначајнијих промена у законодавству је увођење одлагања исписнице. До недавно, насилни ученици су често мењали школу усред дисциплинског поступка како би избегли казну. Сада је то онемогућено – поступак се мора завршити тамо где је и почео.
Такође, уведен је друштвено-корисни и хуманитарни рад као део појачаног васпитног рада. Циљ је да ученик, уместо пуке казне, кроз рад (чишћење школске библиотеке или помоћ у школској кухињи) увиди последице свог понашања.
Наставник је прва карика која упућује сигнал, али он више није усамљени стрелац. Закон инсистира на тимском раду са психолозима и педагозима, јер се показало да репресија без васпитног рада не даје дугорочне резултате”, наводи се у анализи нових прописа.
