КОД исплате накнаде зараде за боловање преко 30 дана не примењује се најнижа месечна основица доприноса. То значи да послодавац нема обавезу да до краја текућег месеца за претходни месец обрачуна и уплати доприносе на најнижу месечну основицу, јер се у овом случају не исплаћује зарада, већ накнада зараде из средстава обавезног здравственог осигурања.
Овакав став заузела је Пореска управа у једном од новијих одговора, објављеном у Билтену ЦВПО, бр. 1/2026, разјашњавајући честу дилему у пракси у вези са обрачуном доприноса.
Наиме, иако члан 36. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање прописује да месечна основица доприноса не може бити нижа од најниже месечне основице, исти члан у ставу 3 предвиђа изузетке.
Међу тим изузецима налазе се и случајеви када осигураник остварује накнаду зараде по основу привремене спречености за рад која се финансира из средстава обавезног здравственог осигурања.
Управо због тог изузетка, у ситуацији боловања дужег од 30 дана, не постоји обавеза “допуњавања“ основице до најниже месечне основице доприноса, што је важно за правилно и законито поступање послодаваца у пракси.
Шта то значи у пракси?
У нормалним околностима, постоји најнижа основица (минимални износ), која сада износи око 51.297 динара, на који морају да се плате доприноси за пензијско и здравствено осигурање, чак и ако је плата мања. Међутим, када је запослени на дужем боловању (преко 30 дана), доприноси се обрачунавају само на стварни износ накнаде, чак и ако је она нижа од те минималне основице.
То значи да послодавац нема додатни трошак “до минималца”, а доприноси се уплаћују на мањи износ, јер је и накнада мања, што може мало утицати на будући пензиони стаж у смислу висине основице, али стаж се рачуна нормално.
Конкретан пример:
Редовна плата: 80.000 дин
Најнижа основица за доприносе (пример): 40.000 дин
На боловању дужем од 30 дана прима се 65% плате – 52.000 дин
Ситуација без овог правила (да постоји обавеза минималне основице), подразумева да би доприноси морали да се обрачунају најмање на 40.000 дин (чак и да је накнада мања).
Али пошто важи правило да нема обавезе доприноса на најнижу основицу, доприноси се рачунају на стварних 52.000 динара.
Још један пример где се боље види разлика:
Редовна плата: 50.000 дин
65% накнаде: 32.500 дин
Најнижа основица: 40.000 дин
У овом случају, без поменутог правила, доприноси би морали да се обрачунају на 40.000, а са правилом, доприноси се плаћају само на 32.500 динара, из чега се закључује да се не “диже” основица до минимума, него се обрачунава тачно онолико колико запослени прими.
Иако делује да погађа оне са нижим примањима, то није случај, али је код њих ефекат најприметнији.
Свако ко је на боловању дужем од 30 дана има обрачун доприноса на стварну накнаду (нпр. 65% плате), без “подизања” на минималну основицу.
Разлика је у томе колико се то “осети” у новчанику – Ако неко има мању плату, пад на 65% може га спустити испод минималне основице, а доприноси се тада рачунају на још нижи износ. Ако неко има већу плату, и 65% је и даље солидан износ, доприноси јесу мањи него пре, али и даље релативно високи. Из овога се закључује да није проблем “минимална основица” сама по себи, већ то што се доприноси рачунају на умањену накнаду.
Како то утиче на пензију?
Код обрачуна пензије не гледа се само стаж, него и на коју основицу су плаћени доприноси.
Ако су доприноси уплаћени на мањи износ, “поени” за пензију ће бити мањи, што имплицира да ако боловање траје месецима или дуже, може мало смањити будућу пензију.
(24седам)
- Боловање преко 30 дана мења обрачун доприноса: Ево колику плату ћете да добијете и како утиче на пензију
- ОД ДАНАС КАМПАЊА “У КОЛА БЕЗ АЛКОХОЛА” Нула промила – нула шансе за трагедију
- АПЕЛ МУП-А ПРЕД СЕЗОНУ ЕКСКУРЗИЈА: Пријавите превоз деце на време да би путовања била безбедна
- ПЕНЗИОНИ СИСТЕМ НА ДОРАДИ Мења се закон, ево ко је први на удару! Ово ће бити новитети за ГАЗДИНСТВА и МАЈКЕ
- ПАЛАНАЧКИ ПЕСНИЦИ НА ЂУРЂЕВДАНСКИМ СУСРЕТИМА: Похвала за младу ауторку
