Према народном предању на Спасовдан се спасао Бог од рђавих људи и вазнео се на небо, а остала је и прича да је Бог побегао на небо од злих и неваљалих људи.
Српска православна црква и верници сутра обележавају један од највећих хришћанских празника Вазнесење Господње, односно Спасовдан, један од 12 великих празника и осам Христових празника.
Спасовдан, Вазнесење Господње или “Дан спаса” је хришћански празник, који се слави 40 дана након Ускрса и увек пада у четвртак.
Поштован је веома и у претхришћанском времену, а традиционално је изузетно цењен и поштован у доба цара Душана. Сматра се да није случајно што је чувени Душанов законик обнародован 1349. на Спасовдан, а на исти празник и допуњен 1354. године.
Према народном предању на Спасовдан се спасао Бог од рђавих људи и вазнео се на небо, а остала је и прича да је Бог побегао на небо од злих и неваљалих људи.
Срећан и благотворан дан, добар за све почетке
У традицији српског народа, Спасовдан је срећан и благотворан дан, идеалан за почетке – било да је реч о послу, путовањима или личним одлукама.
Вечерас обавезно урадите једну ствар, верује се да ако ово видите – испуниће вам се жеља
Према народним обичајима, у касним вечерњим сатима ваља гледати у небо и ако видите четири звезде, постављене тако да образују крст, испуниће вам се жеља. Уздржавајте од било каквих женских послова, попут шивења, хеклања, веза…
Обичаји и народна веровања на Спасовдан
Пре зоре на Спасовдан крстоноше походе записе, освештана стабла, најчешће храстове или неке воћке, махом дивље крушке, носећи барјаке и крст, а народ стиже под стабло записа китећи га венцима цвећа и дарујући разним ђаконијама.
Те литије се приређују ради напретка летине и бољег берићета. Крстоноше иду у круг око записа, молећи се и певајући док поп чинодејствује, а раније је понегде био обичај да свештеник у проврћено стабло ставља запис да “чува село од црва”.
На Спасовдан се не ради да гром не бије, а у лесковачком крају верују да треба избегавати рад да не дође на човека “лошотиња” и да инсекти не опустоше њиве. Посебно је био раширен обичај да се на Спасовдан по њивама, забранима, торовима, кошницама, баштама побадају крстови од лесквине (закршћавање летине), ако то није учињено на Ђурђевдан. Побадан је и лесков штап и расецан на врху, у висини груди, а у расек је стављен краћи прут и тако прављен крст којим може да се види са свих страна.
У неким крајевима био је обичај да се од осушеног свињског брава сачува вилица и на Спасовдан поједе да им “сва свиња убудуће буде слаткорана” односно да им прија све оно што “по гори попасу и из корита полочу”. Кости од оглодане вилице се не раздвајају него се са све зубима окаче у пчелињаку да би пчеле у ројевима напредовале.
Ове ствари наши су стари посебно избегавали
мушкарци се нису бријали
жене се нису умивале
деца се нису купала
није се спавало преко дана јер се веровало да онај ко заспи на Спасовдан може бити поспан и тром током целе године.
Раном зором иде се у јагоде
Тако се у неким крајевима рано ишло у јагоде и на Спасовдан се изјутра не једе ништа док се не окусе јагоде. Негде је, пак, био обичај да се први пут од годишњих плодова и намирница окуси о Спасовдану (млеко, месо, воће).
Понегде се чак и веровало да не ваља окусити ново воће ако су неком деца умирала док најпре не разделе сиротињи од тог новог воћа за душу своје деце, јер ће, у противном, на оном свету деца остати без тог оброка и гришће своје прсте уместо оброка, говорећи да су им га родитељи појели.
Био је и обичај да се на Спасовдан пре сунца купа у реци или мору. Верници до Спасовдана не пију млеко од муже у тој години па је ово прво кушање млека пропраћено низом обичаја ради повећања млечности и бољег скорупа, уз прскање млеком и заливање водом за врат, да би било млека као воде.
У неким селима око Пожеге на посуду с водом, у којој су и многе разне траве, стављана је дебела церова кора, која се пробуши и кроз њу процеди мало млека, да се хвата кајмак дебео као церова кора.
На Спасовдан, веровало се у Шумадији, у зору се могу видети вампири.
Према хришћанском веровању, васкрсењем, Господ је показао да је јачи од смрти и након Васкрса је са њима провео 40 дана подучавајући их како да шире веру и његово учење. Након тога се, по предању, попео на Маслинску гору и узнео на небо. Пре тога, ученицима је рекао: “Идите по свему свети и проповедајте Еванђелије сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен”.
Тако су апостоли пронели вест о Исусовом чуду у свет и тиме почели да човечанство спасавају – одатле назив Спасовдан. Зато је тај дан време славља и симбол победе над смрћу.
Верује се да би младићи и девојке на тај дан требало да узберу што више цвећа јер се верује да је Спасовдан “добар дан за гатање”. Потребно је замислити драгу особу и кидајући латицу по латицу полако изговарати: “Воли ме – не воли ме”. Последњи листић који остане крије уједно и одговор на то питање, пише Пинк
- СРБИЈА МЕЂУ ПРВИМА ДОБИЈА НОВУ ВАЈБЕР ОПЦИЈУ
- Малишани вртића „Наша радост” у посети библиотеци „Милутин Срећковић”
- ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ВЕРНИКА ЈАСЕНИЧКОГ НАМЕСНИШТВА СВЕТИЊАМА ЦРНЕ ГОРЕ
- Немања Влајић поднео оставку на место председника ФК „Победа” из Голобока
- Представнице Паланачке гимназије на свечаности поводом 80 година Математичког института САНУ
