Познато када би могли да почну радови на изградњи брзе пруге од Београда до Ниша

Autor: Паланка данас

08/06/2026 20:50

Link kopiran u privremenu memoriju!

Радови на изградњи брзе пруге од Београда до Ниша на деоници Сталаћ-Ђунис могли би да крену почетком наредне године и буду завршени 2030.
То је изјавила данас стручњак за транспортну инфраструктуру из Регионалног центра Европске инвестиционе банке за ЗБ Весна Ракоњац и додала да је та банка заинтересована да финансира и градњу брзе пруге од Брестовца до Прешева, али и реконструкцију барске пруге од Ваљева до Врбнице.

– Што се тиче пруге Београд-Ниш, која је једна од најзначајнијих инвестиција тренутно у Србији, а и значајан пројекат за ЕИБ у погледу нашег финансирања, банка се обавезала за финансирање 1,1 милијарде евра за изградњу ове пруге, притом имплементира и грантове ЕУ из Фонда за Западни Балкан (WБИФ) у вредности од 600 милиона евра – рекла је Ракоњац за Тањуг.

Она је навела да је пруга тренутно у различитим фазама имплементације на три деонице од укупно 230 километара: Београд-Велика Плана, Велика Плана-Параћин и Параћин-Ниш.

У оквиру треће деонице од Параћина до Ниша, како је рекла, почела је имплементација пројекта за део од Сталаћа до Ђуниса у дужини око 20 километара и већ је одабран извођач који је крајем прошле године потписао уговор и тренутно ради на припреми пројекта за извођење радова.

– Очекујемо да ће физички радови на терену кренути почетком следеће године и планира се да трају око три године, значи да ће се завршити негде 2030. године – најавила је Ракоњац.

Она је додала да је остатак деонице брзе пруге између Параћина и Ниша у завршној фази припреме, да се израђује тендерска документација и да очекује да тендер буде расписан на јесен, а да извођач радова буде изабран крајем ове или почетком следеће године.

Додала је да би ти радови, такође, требало да трају око три године.

– Пруга Београд-Ниш биће јако значајна за Србију. Планира се да то буде пруга за брзине возова до 200 километара на сат, која ће се повезати са већ изграђеном брзом пругом која иде од Београда на север, ка Суботици – рекла је Ракоњац.

Европска унија обезбедила је финансијски пакет од 2,2 милијарде евра за модернизацију железничке деонице Београд-Ниш, који обухвата 600 милиона евра бесповратних средстава ЕУ кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (WБИФ), зајам ЕИБ од 1,1 милијарду евра и зајам Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) од 550 милиона евра.

На питање да ли је ЕИБ заинтересована за финансирање градње наставка брзе пруге од Ниша до Прешева, Ракоњац је подсетила да ЕУ већ финансира део од Ниша до Брестовца.

– Што се тиче остатка, од Брестовца до Прешева, опет је ЕУ уложила значајан део неповратних средстава у облику гранта из Фонда за Западни Балкан, који се имплементира преко Европске инвестиционе банке, где се ради на припреми пројекта за финансирање тог дела од Брестовца до Прешева. Ми се искрено надамо и отворени смо, наравно, за могућност да финансирамо и овај део пруге – рекла је Ракоњац.

У ЕИБ очекују да би радови на изградњи брзе пруге од Београда до Ниша, како је оквирно планирано, могли да буду готови до 2032. године.

Говорећи о могућности финансирања реконструкције дела пруге Београд-Бар између Ваљева и Врбнице (на граници са Црном Гором), Ракоњац је рекла да је ЕИБ заинтересована.

– Заинтересовани смо за то, нарочито због тога што ми већ финансирамо остатак пруге кроз Црну Гору, то јест од Врбнице до Бара. То су пројекти који су већ годинама у току и ради се реконструкција тог дела пруге. Тако да, наравно, ми смо заинтересовани да и овај део кроз Србију, од Ваљева до Врбнице, финансирамо. Тренутно је у току припрема пројекта која је финансирана, такође, од Европске уније. Ради се на припреми тог пројекта и очекујемо да ће и то бити ускоро спремно за финансирање – навела је Ракоњац.

Чим се покрене финансијски механизам Европска инвестициона банка биће, поручила је Ракоњац, спремна да одговори том изазову и укључи се у финансирање.

Ракоњац је подсетила да је барска пруга изграђена још 1976. године, што је за то време био значајан грађевински подухват и навела да би и та саобраћајница, на којој данас на неким деоницама возови саобраћају брзином од само 30 или 40 километара на час, требало да се обнови како би на прузи биле могуће брзине до 100 или 120 километара на час.

Говорећи о осталим јавним позивима и актуелним пројектима ЕИБ у Србији, Ракоњац је навела да је акценат тренутно на зеленим видовима транспорта.

– То значи обнављање железнице, између осталог, радимо и на побољшању пловности да бисмо и унутрашњи речни саобраћај промовисали и довели до неког завидног нивоа безбедности и сигурности. Ми сада финансирамо један пројекат у водном саобраћају који се тиче повећања пловидбености Саве и Дунава. То је шири пројекат који обухвата низ мањих потпројеката или шема. Једна од значајнијих је реконструкција преводнице на Дунаву – рекла је Ракоњац Тањугу.

Она је подсетила да је Србија средствима ЕИБ већ реконструисала дунавске преводнице Ђердап 1 и Ђердап 2 и истакла да је повећан капацитет тих преводница за 30 одсто.

– Осим тога, ради се на повећању пловидбености Саве и Дунава у смислу проширења и продубљивања речног корита, багеровања и тако даље – додала је Ракоњац.

Подсетила је на пројекат извлачења немачке флоте потопљене на Дунаву код Прахова током Другог светског рата, који је у току.

– Тренутно се ради на извлачењу тих пловила. До сада су два пловила извађена, а мислим да су четири, потопљена испод нивоа пловности. Очекујемо да ће се ускоро завршити и овај доста захтеван и изузетно ризичан пројекат – истакла је Ракоњац.

Напоменула је да је пројекат ризичан јер су у питању бродови у којима се налазе неексплодирана средства, али је додала да очекује да се извлачење ускоро успешно заврши, чиме ће пловност Дунава код Прахова, која је сада отежана током ниског водостаја, бити значајно побољшана.

– Осим водног саобраћаја, значајна се средства улажу у реконструкцију путне мреже у Србији. Ми смо до сада уложили значајна средства у реконструкцију државних путева. Сада имамо у току и један пројекат који ће обухватити реконструкцију како државних, тако и локалних путева у Србији, са нагласком на повећање безбедности у саобраћају, која је наша болна тачка – рекла је Ракоњац.

ЕИБ учествује у том пројекту рехабилитације постојеће путне мреже у Србији са 150 милиона евра зајма.

Инвестиције ЕИБ у путну мрежу, како каже, подразумевају и повећање отпорности путева на климатске промене, које све више узимају данак и морају се узети у обзир при пројектовању, изградњи или реконструкцији путева.

Европска инвестициона банка је до сада у Србији финансирала пројекте у вредности око 8,6 милијарди евра, од чега је у транспортну инфраструктуру отишло 3,6 милијарди.

Додала је да се тренутно у Србији финансирају пројекти од зајмова ЕИБ у вредности од 1,9 милијарди евра који су у различитим фазама реализације, као и да ЕИБ у Србији имплементира сада грантове из Фонда за Западни Балкан у вредности од око 780 милиона евра.

б92.рс