СРБИЈА ОСТАЈЕ БЕЗ ОБРАДИВОГ ЗЕМЉИШТА! Изгубљено 1,2 милиона хектара, а цена ораница иде у небо

ПОЉОПРИВРЕДА

Autor: Паланка данас

Link kopiran u privremenu memoriju!

Републички геодетски завод први пут је, по методологији Европске уније, објавио званичан преглед цена пољопривредног земљишта.

Подаци показују да је ораница и даље једна од најсигурнијих инвестиција, а да се домаће тржиште постепено приближава европском просеку. Како се према обрадивом земљишту односимо и колико данас вреди хектар оранице у Србији?

Агроекономиста Милан Простран каже за РТС да је обрадиво земљиште стратешки важно питање јер га је све мање, а потребе за храном све веће.

Прогнозира да ће такво земљиште имати све већу вредност, а тренутно хектар ораница у Србији у просеку кошта 9.600 евра.

Постоје и екстреми. На пример, хектар њиве око Бачке Тополе продат је за чак 120.000 евра. Простран истиче да су различити разлози за овако високе цене.

“Цену земљишта подиже и претпоставка да ће се у неком делу градити инфраструктурни објекти, да ће се можда добити дозвола да се пољопривредно земљиште преведе у грађевинско, постоје шпекулативне радње”, навео је Простран додајући да свако ко улаже у тај сектор очекује профит.

Најатрактивнија равница
У Србији је, истиче, атрактивна равница – Војводина, Стиг и Мачва. Постоје, међутим, делови земље у којима уопште нема промета јер постоји традиционална веза са земљиштем и тамо се оно не продаје, већ се чува за наредне генерације и евентуално даје у закуп.

Таква област је, на пример, Источна Србија, или ако се иде према Кучеву, Петровцу на Млави.

Лош однос према обрадивом земљишту
Агроекономиста Милан Простран сматра да се у Србији лоше односимо према овом сектору, почевши од државе.

Према подацима Републичке управе за земљиште, држава у свом поседу има 394.000 хектара, од којих у закуп даје 250.000 хектара. Међутим, питање је у каквом се стању то земљиште врати после закупа.

“Чини се да је држави битније 50 милиона које добија од закупа, него однос према земљишту”, рекао је Простран указујући на то да опада квалитет – хумуски слој је са 5 одсто дошао на свега 2 одсто.

Поручује да се мора урадити озбиљна стратегија како сачувати тај сектор.

Србија је између два пописа смањила капацитет расположивог земљишта за 1.200.000 хектара, а коришћеног пољопривредног земљишта за 180.000 хектара.

РТС

Tagovi

Autor: Паланка данас