АКАДЕМИК СРБОЉУБ ЖИВАНОВИЋ ГОСТ МАНАСТИРА ПИНОСАВА

Вечерас у манастиру Пиносава,  су  Архимандрит и Игуман манастира Пиносава Петар Драгојловић и Никола Вучен председник општине Смедеревска Паланка, имали част да угосте академика Србољуба Живановића.

Србољуб Живановић је српски антрополог, палеопатолог, директор Европског института за изучавање историје древних Словена у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председник фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске академије наука и уметности.

Аутор је књиге ”ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД ПРОТИВ СРБА, ЈЕВРЕЈА И РОМА“. Цитати:
Знате, то је рађено двадесет година по ослобођену логора и задах је био грозан. У лобањама су се налазили остаци мозга и они су послати на обраду у Завод за судску медицину у Љубљану. Још онда смо дошли до закључка да је близу двадесет одсто жртава живо отишло у гроб, што су страшна сазнања. Од ударца у главу могло се умрети на лицу места, али ако је маљ скренуо и није пробио лобању, створио велико унутрашње крвављење, то је могло одмах да однесе живот, а могло је да траје и више недеља па да жртва лагано умире. Они који су на тај начин страдали нису умирали неколико недеља, већ највише неколико дана, јер су то били тешки ударци, а жртве су биле бацане у јаме тако да је и то убрзавало умирање. ”
— Србољуб Живановић [1]
Јасеновачке жртве су клане или спреда, тако што им је пресецан гркљан, при чему се не повређују велики крвни судови па човек лагано умире крварећи некада и данима. Али ако се са стране засече један од великих крвних судова, великих артерија, жртва је моментално мртва. Било је и једног и другог начина клања у Јасеновцу. ”
— Србољуб Живановић
На два квадратна метра, површини једног просечног гроба, било је сахрањено у просеку двадест седам људи, једни преко других. Kада се истражује једна таква рака, па када у руке узмете поломљену лобању једногодишњег детета, то вас промени заувек. Kада год говорим о томе, па и у овом моменту, ја се потресем, а ја сам као судски антрополог свашта видео и навикнут сам на свашта. Онда можете замислити какав је то осећај био. Kада видите цуцле, кантице за млеко, флашице… ”
— Србољуб Живановић[1
Kомисија је на простору усташког логора смрти Доња Градина вршила ископавања великих рака, односно масовних гробница у којима су масовно сахрањиване жртве које су довођене директно из села у којима су их усташе ухватиле, и одмах убијале код претходно ископаних великих рака. Прилоком ископавања је пронађен великих број личних предмета, као што су дјечје флашице за млијеко, златници, крстићи, што је указивало да, у логору смрти Доња Градина, починиоци злочина нису имали времена ни да опљачкају жртве, као и то да су масовна убиства вршена толико често да џелати нису имали времена за пљачку.

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/akademik-srboljub-zivanovic-gost-manastira-pinosava/