Годинама, у појединим трговинским ланцима и маркетима дешава се да поред касе освану фотографије крадљиваца њихове робе. Ова појава није честа, али се дешавала и раније, мада се то, законски коси са прописима о заштити података о личности.
Трговци, који неретко морају од својих плата да надокнаде вредност артикала који недостају правдају се чињеницом да, исто као што није по закону да се објављују слике лопова, није ни да се краде и указују да се ова појава не може искоренити, јер изгредници, баш због прописа, најчешће пролазе некажњено.
Према подацима, пријављује се између 100 и 200 случајева крађа из трговинских објеката, што је више од четири дневно и то само на територији Београда. Овом статистиком, међутим, нису обухваћени сви који одлазе из радње без плаћања рачуна. Продавци тврде да су немоћни, јер полиција процесуира само крадљивце који узму производе веће вредности од 5.000 динара, док ситни лопови практично пролазе без казне. Њих могу да гоне по приватној тужби, а то им се, опет, због малог износа и скупих судских процеса не исплати.
Да сразмере крађе по продавницама постају све веће може се наслутити и по томе што све више производа на себи има зујалице или на полицама стоји само празна амбалажа док се скупо пиће, креме или парфеми добијају тек на каси. Трговци имају различите механизме за борбу против лопова, а неки прибегавају и јавној осуди – тако што објављују фотографије оних који пустоше рафове.
Према подацима Министарства унутрашњих послова Србије, свако пето кривично дело крађе из трговинских објеката у септембру извршено је у центру престонице, на Старом граду, где је пријављено 25 крађа из трговинских радњи и бутика. На другом месту је Чукарица са 20 ухваћених лопова. Они наводе да се најчешће краду гардероба, козметика, цигарете, прехрамбени производи и алкохолна пића, а да су извршиоци ових кривичних дела мушкарци и жене различите старосне доби, а у појединим случајевима се као извршиоци појављују и малолетници, па чак и деца.
„Објављивање слика недозвољена обрада података“
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић каже да је објављивање фотографија људи које су камере снимиле у трговинском објекту недозвољена обрада података и да за њу не постоји законски основ. Он каже да разуме и бојазан трговаца и њихов покушај да се заштите од крађа, али указује да за то постоје други начини.
„Могли су да обавесте МУП и да полиција, која има право на то, изврши увид у снимке и да даље води процедуру, да тражи та лица, евентуално Тужилаштво, а све зависи од вредности украдених ствари. То је недозвољена обрада података и за њу не постоји законски основ, без обзира што можда постоји економски интерес“, каже повереник.
Он напомиње и да се не дешава први пут да трговци објаве фотографије са видео-надзора и да је и раније било сличних пријава.
„Имали смо случај 2019. године у августу, када су у једној трговини скидали слике лица која су ухваћена на делу са видео-надзора и качили су на излог продавнице. Ми смо тим поводом спровели инспекцијски надзор и наложили им мере да то више тако не раде. Изрекли смо им опомену и предали смо захтев за покретање прекршајног поступка Прекршајном суду у Београду. Првостепени суд их је прогласио одговорним тада, али не знам да ли је то остало коначно“, рекао је Мариновић.
Повереник објашњава да у појединим случајевима постоји такозвани легитимни интерес, јер закон каже да он може бити једна од основа обраде податка, али када је у питању легитимни интерес тих правних лица, у том случају, битно је да је тај легитимни интерес јачи од права грађана, од људских права која се штите, што овде није случај.
„У овој конкретној ситуацији, интерес трговца се може остварити на други начин, а не овако. Јер, замислите да је неко украо крем бананицу или две јабуке, снимила га је камера, стављена је његова слика, а он је можда то и платио. Треба да буде стигматизован у свом комшилуку, где свакодневно пролази, да кажу овај је лопов, а све то без вођења судског поступка“, каже повереник.
Он истиче да ти подаци морају да буду заштићени и да поступање одговорних у овој радњи није било у складу са законом. У овом конкретном случају, међутим, у канцеларију повереника није стига пријава.
„Уколико се нама обрати неко од тих особа које се налазе на фотографијама или ми дођемо преко медија до таквих сазнања, као што је то сада случај, ми ћемо одреаговати. Можемо да спроведемо ванредни инспекцијски надзор и да утврдимо чињенично стање“, објаснио је Мариновић.
Какве су казне?
У МУП за Еуронеwс Србија кажу да Кривични законик предвиђа новчану казну или казну затвора до три године за извршиоце кривичног дела крађа уколико је вредност украдене робе већа од 5.000 динара, и напомињу да, уколико је вредност већа од 450.000 динара, се извршиоцу може изрећи казна затвора од једне до осам година за кривично дело тешка крађа.
Они наводе да, у случају извршења кривичних дела крађа и тешка крађа полиција поступа по службеној дужности приликом прикупљања података и подношења кривичних пријава, док се у случају извршења кривичног дела ситна крађа, утаја и превара, када је вредност украдених ствари мања од 5.000 динара, кривични поступак покреће по приватној тужби оштећеног.
„У случајевима извршења кривичног дела ситна крађа, утаја и превара, полиција је дужна да, по захтеву оштећеног, достави податке о извршиоцима и доказе којима располаже, како би могао да поднесе кривичну пријаву“, кажу у МУП.
Трговци усавршавају технику заштите, лопови методе крађе.
