Данас се обележава Светски дан хране, а тај дан сваке године подсети нас на поражавајућу статистику, по којој је у свету чак 673 милиона људи гладно, а са друге стране се на годишњем нивоу баци више од милијарду тона прехрамбених намирница.
Једна од првих асоцијација на Војводину као пољопривредну регију управо јесте храна, стога и не чуди што је овај дан, из различитих аспеката, обележен и у нашој покрајини.
Специфичности једног поднебља осим културе и традиције огледају се и у гастрономским специјалитетима. Са циљем да се на Светски дан хране представе земље дунавске регије, ученици Средње стручне школе „Др Радивој Увалић“ из Бачке Паланке припремали су јела карактеристична за сваку од њих.
„За Словачку смо спремали лењу питу, за Немачку смо спремали неке њихове немачке палачинке, за Мађарску лангош, тако да има ту разних јела која могу да се испробају“, каже Лазар Милорадов, ученик 3. разреда.
„Са слоганом овогодишњег дана хране „Рука у руци, за бољу храну и бољу будућност“, желели смо да овим путем укажемо на потребу сазнања и схватања различитости, али исто тако и различитих култура, традиције, па и гастрономије“, истиче професорка Аранка Харак.
Дан хране на северу Бачке био је у знаку органске производње, а мали произвођачи истакли су радну снагу и несигуран пласман као главне проблеме. У комбинацији са економском кризом, резултат је пад прошлогодишње производње.
„Некада је Војводина била регија која је предњачила и била прва са неких 11 хиљада хектара, нажалост прошлогодишњи подаци показују да је сада 6.800 хектара“, подсећа Сњежана Митровић, из уудружења Террас.
Као пољопривредна земља хране имамо у изобиљу, ипак и даље је велики јаз између оних којима је на дневном нивоу тањир празан, док други храну бацају.
„Сама статистика каже да у Србији је дневно угрожено 450 хиљада суграђана, који немају довољно намирница на столу или чак немају ништа. Са друге стране велика количина се баца, дневно се баци 2000 тона“, каже Срђан Будимчић, директор Банке хране Војводине.
Један од начина да се ова статистика поправи, према речима Будимчића, јесте усвајање Закона о отпису ПДВ-а на донирану храну, а Србија је, додаје, једина земља у Европи која такав закон нема.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: У Холандији изграђен надвожњак који се сам поправља!
Железничко-путни надвожњак Вијф Ајкентнел у холандском граду Ријену се сам поправља! То јест, садржи бактерије које попуњавају пукотине чим се појаве.!
Стога је надвожњак први инфраструктурни пројекат у коме се самозалечиви бетон комбинује са смањењем хоризонталне арматуре. Тунел је произведен на одрживији начин и очекује се да ће дуже трајати.
Извођач радова Хејманс Инфра је уградио самозалепљујући бетон у зид тунела дуг 25 метара. Овај бетон може сам да се зацели када се појаве пукотине
Додаје се посебан адитив који се састоји од комбинације бактеријских спора и хранљивих материја.
Ово делује као лек за бетон. За зид тунела, на сваки кубни метар бетона додата је мешавина од шест килограма бактеријских спора и хранљивих материја.
Када дођу у контакт са влагом и кисеоником кроз пукотине, бактерије у бетону постају активне. Бактерије испуњавају пукотине заптивним слојем кречњака.
Очекује се да ће самозалечиви бетон бити трајнији од традиционалног бетона јер бактеријске споре биолошки поправљају пукотине.
Очекује се да ће бетон који се самоизлечи бити издржљивији од традиционалног бетона јер споре бактерија биолошки поправљају пукотине. Хеијманс и ТУ Делфт очекују да ће ова апликација имати позитиван ефекат на одрживост и животни век тунела пише прораил.нл
За самозарастајући бетон такође је потребно приближно упола мање хоризонталног арматурног челика. Тај челик чини бетон јачим, али има и велики удео у емисији ЦО2 бетона: отприлике 25 одсто. Мање челика за ојачање значи мање емисије ЦО2.
Самозацељујући бетон такође захтева око половину мање хоризонталне арматуре.
извор: Занимљивостидана.цом
