Početna » Ambasadorka Nemačke u UN: Rezolucija o Srebrenici nije protiv Srbije

Ambasadorka Nemačke u UN: Rezolucija o Srebrenici nije protiv Srbije

од Паланка данас
0 Коментар

Rezolucije kojima Ujedinjene nacije ustanovljavaju dane sećanja obično se usvajaju jednoglasno. Međutim, odluka o Srebrenici koju je inicirala Nemačka naišla je na otpor. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je Berlin da deli „moralne lekcije“. Ambasadorka Nemačke u UN Antje Lendertse (Leendertse) rekla je da rezolucija nije protiv Srbije.



Ubuduće će se 11. jul širom sveta obeležavati kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995, odlučila je u četvrtak Generalna skupština UN uprkos nizu glasova protiv, kao i uzdržanih.

Dokument na kojem su u suštini radile Nemačka i Ruanda treba da pomogne da se očuva sećanje na genocid nad više od 8.000 bosanskih muslimana.

„Naša inicijativa se odnosi na seć́anje na žrtve i podršku preživelima koji nastavljaju da žive sa ožiljcima ovog sudbonosnog vremena“, rekla je ambasadorka Lendertse.

Srbija i Rusija su kritikovale ulogu Nemačke u pripremi rezolucije.

Rezolucija „bezuslovno osuđuje svako negiranje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja“ i radnje koje veličaju one „koje su osudili međunarodni sudovi za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid“.

Plan je da se ovaj dan prvi put zvanično obeleži sledeće godine. Za predlog su glasale 84 članice UN, uključujući skoro sve balkanske države.

Ipak, rezultat glasanja je bio ispod očekivanja.

Neuobičajeno za ovakva glasanja, 19 država je bilo protiv. Pored Srbije, Kine i Rusije, protiv teksta je glasala i Mađarska. Uzdržalo se 68 zemalja.

Vlada Srbije je izrazila nezadovoljstvo tekstom, uz obrazloženje da će rezolucija podeliti region i napraviti hijerarhiju među žrtvama rata.

Predsednik Vučić uzeo je mikrofon pre glasanja.

„Teško je razgovarati sa Nemačkom, koja je najmoćnija država u Evropi i koja se oseća nedvosmisleno ovlašćenom da daje moralne lekcije svima koji se ne slažu“, rekao je Vučić.

Optužio je Berlin da je rad na rezoluciji „držao u tajnosti“. Odluka, dodao je, otvara rane i izazvać́e haos na Balkanu. „Zašto ti ljudi nisu počeli da pričaju o genocidu koji je počinila njihova zemlja“, rekao je aludirajući na Holokaust.

U svom govoru, ambasadorka Lendertse se osvrnula na „lažne navode“.

„Ova rezolucija nije usmerena ni protiv koga – ne protiv Srbije, cenjenog člana ove organizacije. Ako uopšte, uperena je protiv počinilaca genocida.“

Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk (Volker Türk) rekao je da je rezolucija „važan korak ka podršci kulturi sećanja i miru u Bosni i Hercegovini i regionu“.

Ruski ambasador Vasilij Nebensja podsetio je na prošlost Nemačke kao agresora u dva svetska rata, Holokaust i genocid nad narodima Herero i Nama u današnjoj Namibiji početkom prošlog veka.

U masakru u Srebrenici tokom rata u Bosni 11. jula 1995. i narednih dana ubijeno je 8.000 bosanskih muslimana, većinom muškaraca i mladića. Žene, devojke i deca deportovani su autobusima na prve linije fronta u oblasti pod kontrolom bosanske vojske.

Presude Tribunala za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde (ICJ) pravno su utvrdile genocidnu prirodu masakra u Srebrenici.

Tadašnji politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić i komandant takozvane Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić osuđeni su na doživotni zatvor u Haškom tribunalu.

U Srbiji pod predsednikom Vučićem i u srpskom delu Bosne, Republici Srpskoj, pod njenim predsednikom Miloradom Dodikom, negiranje genocida u Srebrenici i heroizacija počinilaca je u izvesnoj meri državna politika.



Povezane vesti

Портал Паланка данас је први регистровани веб портал ове врсте у нашем граду. Настао је почетком 2014 године као потреба за праћењем вести на један нов и савремен начин….

Последнје вести

@2022 – Сва права задржана – Паланка данас. Дизајн и израда сајта:  Konncept