Аранђеловдан је празник од изузетног значаја у хришћанској и српској традицији, посвећен Светом архангелу Михаилу, војводи небеских сила и заштитнику Цркве и верника.
У српским домовима он је и крсна слава великог броја породица, по распрострањености одмах иза најчешће слављених светитеља.
Аранђеловдан се обележава 21. новембра по новом календару, односно 8. новембра по старом. Дан је означен црвеним словом у црквеном календару, што наглашава његов литургијски и народни значај: препознаје се као време молитве, захвалности, саборности и домаћинског гостопримства.
Да ли је Аранђеловдан 2025. посна или мрсна слава?
Једноставно правило гласи: ако празник падне у среду или у петак – трпеза је посна. У 2025. години Аранђеловдан пада у петак, те је примерено да трпеза буде посна, уз обавезно славско жито. Посно не значи једнолично: јела на уљу, поврћне чорбе, посне сарме, риба из рерне, печена бундева, туршије, намази од семенки и орашастих плодова пружају широк избор укуса и текстура. Ко држи строжи пост, лако ће наћи посне варијанте без рибе; ко држи блажи пост, радо ће се обрадовати пажљиво спремљеној риби и добро избалансираним прилозима.
Дакле, у 2025. години Аранђеловдан пада у петак, па је трпеза посна, уз дозвољену употребу рибе.
Крсна слава: обавезни и препоручени обичаји
У средишту славског обреда стоје жито (кољиво), славски колач и славска свећа, уз икону светитеља, тамјан и вино. Жито се спрема за душе предака и зато се припрема и за Аранђеловдан, без обзира на раширену заблуду да „за живог светитеља жито не иде“. Колач је хлеб захвалности и заједништва, а свећа је сведочанство светлости која разгони тмину. Тамјан се, као мирис молитве, нуди смирену сабраност, док вино у обреду указује на свечани карактер дана.
Обичај пресецања колача обједињавањем домаћина, свештеника и гостију, указује да се слава не слави ради разметања, него ради благослова. Речима, погледима и понашањем домаћин држи тон: поздравља, прима, не галами, не вређа, не истиче своје, већ се труди да сваком, тихо и ненаметљиво, учини боравак лаким. У том поретку молитва није додатак, већ душа целог дана. Домаћин брине да се на трпези нађе и нешто за оне који посте строже, без рибе и без трагова млечних намирница; тиме се поштују лична правила гостију и негује се дух обзира, пише rs-mangoshop.com.
ЗАНИМЉИВОСТИ: Зашто баш детелина са четири листа доноси СРЕЋУ
Јесте ли се икада запитали одакле потиче ово веровање?
Једна легенда каже да прича долази од саме Еве. Док су Адам и Ева напуштали Рајски врт, Ева је наводно убрала једну детелину са четири листа као успомену на рај, а ова верска веза довела је до тога да се од тада сматра да доноси срећу.
Келти су сматрали да детелина са четири листа има магичну моћ заштите, способност да одгана зло и несрећу. Такође се веровало да ношење детелине омогућава носиоцу да види виле.
Иако се сматра да су детелине са четири листа изузетно ретке, наводно иде једна на 10.000. Студија коју су спровели швајцарски истраживачи погледала је 5,7 милиона детелина и открила да је вероватноћа проналажења једне детелине са четири листа једна од 5.076. Генетска студија на Универзитету Џорџија закључила је да је више од три листа на детелини последица генетске мутације у геному обичне врсте детелине.
Такође је откривено да је вероватноћа проналажења детелине са пет листова била једна на 24.390 детелина са три листа, преносе Лепоте Србије.
