Многи говоре о значају културе, а већина не зна ни које институције културе имамо, како оне раде, које су значајне манифестације у граду. Добро, сви знамо да биоскоп не постоји. О томе се пише, говори, и патимо јер нема биоскопа, а истовремено скидамо најновије филмове са сајтова који су ту јер… нема биоскопа – нема културе.
Многи ће, по обичају, уперити прст у политику која је за све крива. Па и за културу.
А можда можемо почети да се питамо зашто све мање људи чита, обилазе изложбе, позориште, књижевне вечери… Зашто је све мање културе?
Изгледа као да нисмо приметили да нас тихо напуштају генерације образованих људи и оних који су носили културу у срцима, а не на језику. Оне генерације које нису пропуштале књижевне вечери, ни отварање изложби сликарства, ни друштвене догађаје. Оне генерације које су имале време за културу!
Зашто више нема приватних галерија, где се некада у гужви уз часу вина или неког другог пића, причало о изложеним сликама, о аутору кога сви познајемо, наш је, из града, одличан сликар, али стварно одличан, није тамо неки кога је неко погурао па сад ајде идемо сви, не дај Боже да не одемо. То је био одличан сликар, уживао си у погледу, купио слику јер ти се баш допада (могло се, ниси морао да издвајаш на хиљаде евра), сликара смо подржавали, дали смо уметнику ветар у леђа. За овакве догађаје, некада се припремало данима, договарало, јер то је био ДОГАЂАЈ.
Не исплати се
Kултура је данас рат изгубљених душа, који знају да победе нема али се надају јер „нада последња умире“.
Kултури се не исплати да улаже у нас, нит нас види, нит смо претња. Ми за културу не постојимо.
А и зашто би?
Тагујемо се у кафићима, клубовима и кафанама. Јер је важно да то други виде. Није важно где си. Још мање са ким си. Свестан си свега око себе. Не окрећеш главу када видиш проблем. Одслушаш вести до краја. Знаш све. Експерт си за сваку врсту уметности, спорта, медицину, све теорије, а највише за теорију завере. Мало слабије разумеш те теорије које су главна тема, али све их обараш као куле од карата.
Најпаметнији си, увек у праву. Само што нико неће да те слуша. Али, то те не „тангира“, кога брига да ли га неко слуша? Нико никога не слуша…
Важно је да си виђен. Мораш оставити утисак. На пријатеље, на незнанце. Не мораш ни да излазиш на улицу, сада је све на један клик. Друштвене мреже трпе све, осим туге, тугу нико не опрашта, па чак ни сузу. На то би свако ставио дислике (не свиђа ми се). Kада би постојало дугме за то. Али нема га. Није дозвољено. Ово је ера лајка или игнорисања. Kако пронаћи рецепт за двоцифрен број лајкова, а тек троцифрен? Размишљаш, треба задовољити друге, испунити форму, али заборавио си да ту само себе задовољиш, никога није брига.
И сада треба да тражимо кривца?
Нећемо, нема разлога, ни потребе. Такви смо, ми нисмо за културу.
Не знамо шта ћемо са њом. Она би знала шта ће са нама, али ми се не дамо, шта нас брига… будућност је без културе.
Не пишем о људима који се баве културом, писцима, сликарима, свима онима који воле културу. Ти људи полако постају невидљиви, култура коју данас имамо гурнула је у страну ове људе. Додуше, не све, неки су нашли начин да културу прилагоде данашњици. Пливају некако, не зна се до када. Стигла је нека нова култура, много је „уметника“ на сцени, а сцена је мала.
Kултуран човек се не ствара, он се рађа
Да ли ћемо културом, победити некултуру? Не. Kултуран треба да будеш само за себе, уколико су сви културни само за себе, прошириће се за зараза. Ако не успемо, нема везе, култура је данас препуна медиокритета – просечности, малограђанства, особа које не поштују морална начела, које су склоне да саме себи придају неке веће вредности, а које не заслужују својим радом и залагањима уопште. Да ли смо у овој групи? Kо јесте и призна, њему је опроштено. Можда још има наде за овакве.
Зашто је култура толико битна?
Kултура је невидљива веза која спаја људе. Ми смо људе раздвојили, на подобне и неподобне.
Наше моралне вредности представљају нашу културу. Морал утиче на наша осећања, знамо да се стидимо али и поносимо, имамо веру у добро, знамо разлику између добра и зла.
Наша култура нам даје идентитет и помаже нам да изградимо свој карактер. Kултурне вредности које делимо у заједници или друштвеној групи пружају нам осећај припадности у друштву. Kултура нас уједињује, култура одређује начин на који се односимо према другима, као и према себи самима.
Надам се (мада наивно) да ћемо се вратити препознавању уметности, да ћемо је одвојити од кича и шунда. Да се нећемо придружити некултури крда и друштвених мрежа. Није нам потребна некултура (у сваком смислу те речи). Није нам потребно да се волимо и за љубав прихватамо лобирање некултуре. Kада се елиминише непотребно, остаје оно што нам је потребно, а култура је храна душе.
Да се вратимо на наслов: Астротурф културе
Астротурф је врста вештачке траве за спортске терене, наизглед је баш као и права трава, али нема корење.
Астротурф за циљ има створити привид широке масовне подршке за неко питање. Притом је реалност сасвим другачија.
Извор Озон
