Vreme je neumitni pokazatelj za sve ono što se čoveku
dešavalo, kako oko njega, tako i u njemu samom. Besprizorni
mučitelj duše ili oslobodilac iste, svakome prema onome što je radio,
ili nije radio, a trebao je, u prošlosti. Ma kako sećanja bila lepa i
jasna, uvek su protkana nostalgičnim emocijama, uvek su oči,
opijene prohujalim dogadjajima, bar na tren suzdržale suze u sebi.
Plaha osećanja tiho nadiru i paraju odavno načete ljudske misli,
srce bubnja u žestokom ritmu, stvarajući nežnu jezu letargičnih
osećanja utemeljenih kroz prostor i vreme. Tajming čovekovih
vrednosti ne čine minuti, sati, kalendarski razvejani okviri vekova
što gmižu za nama, već, pre svega, ljudi i njihova dela, ono što je
ostalo za njima. Taj usidreni dašak života na tren se skovitla na
morskom talasu, koji će se, kasnije, svakako, razbiti o hridi. A kada
se život razbije o vreme, na tu malaksalu satnicu skrnavljanu od
sunca i kiše, utone jedan mali zrak na peščani sprud i osvetli školjku
na izdahu vlastite lepote.
Da li je i pulski bend Atomsko Sklonište albumom Mentalna
Higijena poslednji put zasvetleo u onoj lepoti koja ih je godinama
držala unazad, ne znam, ali činjenice govore da je to njihov
najprodavaniji album, a od toga prodje 40 godina. A izmedju je bilo
raznoraznih čudesa, što manjih, što većih, gladi i bede, ratova, svi
jahači Apokalipse bili su tu. No, to je bio prvi album koji je osnivač
i basista benda, kasnije će biti i vokal u istom, Bruno Langer, uradio
samostalno, prvi put je autor kompleltnog materijala. Raniji
tekstopisac, takodje i osnivač grupe, Boško Obradović, više nije bio
sa njima. Neće dugo proći, vokalni solista izuzetno specifičnog glasa,
Serdjo Blažić – Djoser oboleće od opake bolesti i nakon par godina
borbe, podleći istoj. Atomsko Sklonište posle njega nikada više neće
biti ono Sklonište kakvog smo pamtili, a što i ne reći, voleli i
poštovali.
Noseća numera na albumu je Treba Imat Dušu, na osnovu koje
će se kasnije Bruno dugo šlepati, ali nikada neće uraditi takvu
numeru, ni blizu. Pesma je jednostavno zaživela u narodu, bez
obzira na muzičko opredeljenje, bila je svakom pristupačna i kao da
se autor obraćao lično svakom slušaocu. Ljudi su uživali u maloj
opisanoj seansi, a i duhovi su im bili tu, oko njih, mala intima
radosti vešto ih je obuzimala. I sada, posle četiri decenije od
nastanka, nema benda, bez obzira da li je rok-pop, ili folk bend, da
je na zabavama ne odsvira. Barem jedanput.
Lično, meni su glavni aduti bili Na Palubi Jada i Žuti
Kišobran, ali svako ima svoje favorite, odnosno izgradjeni ukus da
bi dao sud o nečemu. Inače, najmanje mi se svidela numera Mutna
Rijeka, kažu, tekst je po istinitom dogadjaju, jedan pulski bluz na
Brunov način i opis prikrivenih dogadjaja u jednom primorskom
gradu. Sasvim su prijemčljive mom uhu numere Pun Mjesec i
Kraljica Cigana, a gde su na albumu tekstovi bili malo tanji, to je
vešto Djoser obojio svojim glasom i izvukao sve što se nadograditi
moglo. Naravno, lako je njemu kada zna da peva.
Muzički album je kompaktan, zvuk čvrst, bend u standardnoj,
čitaj, najboljoj postavi, lako osvajaju svojim pristupom, ležernošću i
voljom za pridobijanjem slušaoca. Basista i vodja Bruno Langer,
očigledno je izvukao iz sebe najbolje što se godinama nakupljalo u
njemu, tekstovi su mu snažni, pevljivi i pamtljivi na prvo slušanje, a
što se aranžmana tiče, on nikada nije imao problem sa istima. Kao
muzički stvaralac svakako je ostavio plamteći trag na ovim
prostorima.
Ne sme se zaboraviti da je Mentalna Higijena izdat u jednoj
godini u kojoj su albume izdavale najbolje grupe sa prostora ove
regije, da je konkurencija bila izuzetno jaka, ali su svi oni našli
mesto za izražavanje, neki sa više, neki sa manje uspeha, ali su bili
prisutni. Ta sveukupna prisutnost kroz kvantitet, htela ne htela,
morala je izroditi i kvalitet. Pomenuti album nije iznikao sam od
sebe, on je jedna finesa prethodnih ostvarenja benda, ali i izuzetno
kvalitenih tekstova koji su vladali njime. U medjuvremenu, u tih
šest-sedam godina, grupa je muzički sazrela dobila na ozbiljnosti, a
što je sve to rezultiralo i veoma komercijalnim uspehom Mentalne
Higijene.
Sam kvalitet benda nije prepoznat u početku nastajanja istog,
ni kritika, a ni publika ih nije prihvatila, čak je pisac tekstova, po
meni izuzetan literat, Boško Obradović, prozivan za banalnost
tekstova. Ta kataklizmičnost sa prva tri albuma Atomaca, biće tek u
sledećem desetleću na visokom stupnju ljudskog nerazuma na ovim
prostorima. Bruno Langer, basista i suosnivač grupe, se takodje
razvijao u mentalnomuzičkom smislu kao i Sklonište, a svoj autorski
vrhunac doživeo je baš na Mentalnoj Higijeni. Posle nje, bend će
objaviti još tri studijska albuma, ali to više nije bilo to. Osetio se
pad, kao da ono što su imali reći da su to okončali baš sa pomenutim
albumom. Sledeći njihov album je upamćen kao poslednji na kome
je vokal ostavio Serdjo Blažić, a zatim je Bruno preuzeo i ulogu
vokalnog soliste. Bruno je definitivno sjajan muzičar, napisao je za
bend izuzetne numere, čak su mu i tekstovi na Mentalnoj Higijeni
popriličnlo jaki, ali on više nikada svojim vokalima nije mogao ni na
koji način, ni blizu, nadomestiti vokale koje je iz sebe ispuštao
Djoser.
Posle četiri decenije od izlaska albuma Mentalna Higijena, isti
doživljavam kao labudovu pesmu Atomskog Skloništa, nešto sa čime
su oni zatvorili jedno plodno doba, kao da je sa nestajanjem
prethodne zajedničke države i Sklonište utihnulo u svojoj agresiji
rasvetljavanja sociološko političkih problema, ne samo u Regiji, već
na mnogo širem području. Bili su prvi bend koji je skrenuo pažnju
na ekološke probleme, besmisao naoružavanja, ratovanja i latentne
nuklearne opasnosti, bezmalo od toga prodje pola veka.
Sada, kada su svi utisci odavno sumirani, kada su planetarni
moćnici učinili sve da zadovolje svoje pohlepne težnje, prekroje svet
kroz prizmu lažnog blagostanja i novouručene demokratije po svim
zabitim kutovima ocrnjene nam planete, kada je digitalizacija
učinila sve da se učipuje u ljudske mozgove i ispere i poslednju nadu
na pravo na slobodno, čitaj, sopstveno mišljenje, pa ma kakvo ono
bilo, projekat Mentalna Higijena je bio samo mali zrak upozorenja
na čistilište koje nam predstoji. Samo naprsnuće liberalne misli, u
koju su ugradjena sva civilizacijska dostignuća, ljubavi opisane i
prepisane, od pamtiveka do naših dana, na istorijskom točku biće
mrvljene, uporno i silovito, do neophodnog istrebljenja i poslednjeg
zatočenog vesnika slobode i ljubavi. Na kraju, kao što reče Langer, i
za ljubav treba imati dušu, a za nešto više, uz nju mora ići i
obrazovanje, hrabrost i upornost.
Ars longa, vita brevis – Umeće je dugačko, a život je
kratak.
Miodrag Marković
