Резултати октобарске анкете Народне банке Србије (НБС) показују да су банке у трећем тромесечју ове године ублажиле стандарде по којима су одобравале кредите привреди и становништву, а наставак сличних тенденција банке очекују и за четврто тромесечје.
Како је објављено у Извештају о резултатима анкете о кредитној активности банака, стандарди по којима су одобравани кредити привреди ублажени су захваљујући ублажавању стандарда код динарских кредита свих рочности, као и код дугорочних девизних или девизно индексираних кредита.
Поједине банке су истакле да су на ублажавање стандарда утицале посебне кампање које су имале према одређеним категоријама клијената, док су у супротном смеру деловале конкуренција у банкарском сектору, повећана перцепција ризика, као и мања спремност банака за преузимање ризика.
Према оцени банака, и привреда је повећала тражњу за свим врстама кредита током трећег тромесечја, а наставак раста тражње за готово свим врстама кредита очекују за четврто тромесечје.
У извештају је наведено и да су банке оцениле да је раст тражње привредника за свим врстама кредитима у трећем тромесечју првенствено вођен повећаним потребама за финансирање обртних средстава и капиталних инвестиција, док је раст тражње код пољопривредника резултат понуде субвенционисаних кредита.
У наредном тромесечју банке само код краткорочних динарских кредита очекују благо смањење.
Банке су у трећем тромесечју такође наставиле да ублажавају стандарде по којима су одобравале кредите становништву и слична кретања очекују се у четвртом тромесечју за готово све врсте кредита, а на то су, како се наводи, највише утицали конкуренција у банкарском сектору, већа спремност банака за преузимање ризика и побољшана очекивања у погледу опште економске активности.
У објављеном извештају се прецизира да су банке оцениле да су на раст тражње за кредитима становништву највише утицале потребе за рефинансирањем, куповина трајних потрошних добара, као и куповина непокретности, уз релативно побољшану општу економску ситуацију, односно раст зарада и запослености.
Наведено је и да су услови по којима су одобравани кредити становништву у трећем тромесечју ублажени највећим делом по основу смањења каматних маржи и ублажених захтева у погледу колатерала, а поред тога, код девизних односно, девизно индексираних кредита смањене су захтеване висине учешћа и депозита.
НБС од почетка 2014. спроводи анкету о кредитној активности банака у тромесечној динамици и она је методолошки у складу са анкетом која се спроводи у централним банкама зоне евра, уз модификације према специфичностима нашег кредитног тржишта.
У данас објављеном документу, сумирани су резултати анкете спроведене од 1. октобра до 20. октобра ове године.
У анкети су, како је наведено, учествовали представници 17 банака, што обезбеђује репрезентативну покривеност кредитног тржишта, јер учешће ових банака износи преко 99 одсто билансне суме банкарског сектора.
БОНУС ВИДЕО:
ЗАНИМЉИВОСТИ: АИ нам мења мозак, а ми о томе појма нисмо имали
Вештачка интелигенција брзо осваја образовни систем, а најновија истраживања указују на то да би могла да мења наше менталне способности и то често на начине које ни не примећујемо.
Према подацима из истраживања спроведеног почетком године, чак 88 одсто студената у Британији користило је АИ алате попут Чет џ-пи-тија за писање задатака, што је драматичан пораст у односу на претходну годину. Слични трендови примећени су и у САД. Како се АИ интегрисао у свакодневни академски рад, многи га користе уз оправдање да то „сви већ раде“.
Међутим, рани налази научника показују негативне последице. У експерименту у којем су учесници писали есеје уз различите нивое помоћи, од потпуног ослањања на АИ до самосталног писања, примећено је да је мождана активност била нижа код оних који су користили вештачку интелигенцију. Ови учесници су касније били и лошији у присећању сопственог текста. Истраживачи наглашавају да је реч о прелиминарним резултатима, али упозоравају на могућност пада способности учења код студената који се ослањају на велике језичке моделе.
Страх да технологија нарушава меморију није нов. Још је Сократ упозоравао да ће писана реч ослабити способност памћења. Савремена истраживања указују на сличне појаве: већ 2011. године забележен је такозвани „Гугл ефекат“, према којем људи мање памте информације ако знају да их лако могу поново наћи на интернету.
Посебан проблем, сматрају стручњаци, јесте то што употреба АИ делује као учење, иако често смањује когнитивни напор. Када нам АИ даје брзе одговоре, може се створити лажни осећај компетентности, што су истраживачи означили као опасни врх „Планине глупости“, концепт повезан са Денинг–Кругеровим ефектом.
Упркос ризицима, универзитети се све више окрећу формалној употреби АИ технологија. Оксфорд је ове године потписао званичан споразум са ОпенАИ-јем након успешног пилот-пројекта који студентима обезбеђује посебну верзију Чет џи-пи-тија са додатним безбедносним механизмима. Према речима званичника, циљ је да се студенти припреме за свет у којем је АИ неизбежан део академског и професионалног живота.
Слично томе, и други универзитети уводе правила која не забрањују генеративни АИ, већ наглашавају потребу за одговорним коришћењем, укључујући свест о могућим грешкама, пристрасностима и опасностима од тзв. халуцинација.
Како АИ постаје интегрални део образовања, стручњаци упозоравају да ће седеца и млади морати другачије да се образују. Професорка Кејтлин Регир са Универзитетског колеџа у Лондону истиче да је потребно развити образовне програме који уче младе колико је прихватљиво препустити се вештачкој интелигенцији у процесу размишљања. Као аналогију наводи појаву физичког васпитања у школама након индустријализације: ако технологија преузима наше менталне напоре, биће нам потребна „теретана за мозак“ или емоционална и социјална настава која развија способности критичког мишљења и разумевања.
АИ је већ постао део академског света. Питање више није да ли ће студенти користити вештачку интелигенцију, већ како ће научити да је користе на начин који им не одузима, већ развија, менталне способности.
