Последња недеља пред велики Васкршњи пост зове се „Бела недеља“, а последњи дан ове недеље су „Беле“ или „Сирене“ покладе. Народна веровања повезивала су период поклада са обредима који симболично штите од злих сила, а у недељи пред пост заправо се испраћала зима и призивала плодна и берићетна година.
За време Беле недеље уобичајено је да се поједници и читаве групе маскирају, преруше и тако прерушени иду од куће до куће и збијају шале.
У појединим местима овај обичај се назива још и Беле бабе. Тада маскирана деца, а понекад и одрасли, обилазе оближње куће у комшилуку тражећи, симболично, јаја. Kомшије их често дарују и којекавим слаткишима, бомбонама, колачима и воћем.
Преко Беле недеље ваља садити бели лук, је се верује да ће добро родити, без обзира на то каква је година.
Понегде је обичај и да се деца љуљају на љуљашкама, ради здравља, родне године, здравља људи и стоке.
