Бели дрвоточац (Zeuzera pyrina) је превасходно штеточина шума, али већ неколико година изазива
штете и на воћу, нарочито на ораху, али било је појава и у другим засадима. Она је полифагна
штеточина која је присутна у нашој земљи.
Озбиљност напада ове штеточине варира са старошћу
засада. У случају младих стабала довољна је једна гусеница да страда цело стабло.
Трогодишња стабла постају екстремно осетљива на ветар након деловања штеточине. Јачина
напада се повећава уколико је сушна година када је и сувоћа тла већа. Стабла оштећена и
ослабљена нападом белог дрвоточца постају подложна нападима осталих штеточина. Здрава
стабла, наравно, боље подносе напад ове штеточине .
Нападнуте гранчице се суше на деловима изнад бушотина. Излазни отвор гусенице често прелази
пречник од 1 цм. Кроз њега излази пиљевина. Сматра се да гусенице излучују и неке за дрвеће
отровне материје.
У нашим условима, развиће једне генерације траје 2 до 3 године. Одрасли лептири се јављају од
јуна до августа, живе кратко и не хране се. Одрасли лептири се не хране и кратког су животног
века, до 10-ак дана. Женке се паре чим се појаве. Свака одлаже око 1000 јаја у пукотине коре, а
понекад и у земљиште. Из њих се, након 7-23 дана, развијају гусенице. Најпре гусенице остају у
свиленкастом кокону из којег излазе или у зору или у сумрак. Убушују се у гранчице на њиховим
вршним деловима и даље буше ходнике према доле. Повремено излазе из бушотине те се
убушују у нове нешто дебље гранчице. Идуће године гусенице се спуштају све ниже и долазе до
дебелих грана па чак и до стабла.
Бели дрвоточац се може превентивно сузбити у време кад гусенице излазе из јаја и у време првог
лета када гусенице повремено излазе из својих бушотина. Препоручују се средства са дубинским
деловањем како би се уништиле и оне гусенице које су се већ убушиле у гранчице али се још увек
налазе плитко испод коре.
Мере које се препоручују за сузбијање су пре свега механичке које подразумевају орезивање и
спаљивање заражених грана водећи рачуна да се уклони и гусеница дрвоточца заједно са њима.
Такође, за успешну контролу ове штеточине препоручује се коришћење здравог садног
материјала. Заражене гране потребно је стално резати и спаљивати, с тиме да се одреже и део са
штеточином. Стара заражена стабле треба извадити из земљишта и спалити јер је оно извор
заразе за млада стабла. Треба имати на уму да се бели дрвоточац може пренети зараженим
садницама.
Трикић Никола ПССС Смедерево
