BOEMSKA RAPSODIJA – Gde god vetar duva

Dugim, teškim koracima sunce je lagano napuštalo nebeski svod, tiho
zaranjajući u tminu. Ukrštali su se plavi suton i zvezdano sazveždje neba
na usnulim rekama koji su gasili živote u predgradjima velikih
gradova.Može biti da su veliki samo po prostranstvu i broju samotnjaka
koji životare u njima. Oholo i grubo. Sa ureknutim dostojanstvom i
prepoznatljivim glibom u tragovima ljudske mrskosti i zaboravljene
ljubavi. I to na početku srastanja tinejdžera i čoveka.Nema ništa gore od
zabiti ljudske duše u otrcanim prostranstvima čeličnih zdanja.

I onda se odjednom začula sasvim prigušeno poznata melodija sa
balkona nekog još uvek priklonjenog prozora, onako uz vetar, zajecajno
i bez povratnog smera. Boemska rapsodija od grupe Queen ispunjavala
je taj maleni prostor izmedju jave i sna. To ušće izmedju dečačkog
nadanja i dolazeće strave nevosmisleno je opisano u toj pesmi.Ni sam
stvaralac nije znao da li je u životu istinski opisan dogadjaj ili mu je sve
to plod mašte. Ispod nogu mu je, svejedno, ležao mrtav čovek. A on,
mladi egzekutor najtamnijih osećanja u ljudskom biću, potaknut od
demona u sebi samom, sa , najverovatnije još vrućom revolverskom
cevi, shavativši svu bedastoću svog čina i sopstvenog gašenja kao
ličnosti, kome bi se prvo obratio, ako ne Bogu. Odmah zatim je molba
majci i tihi lelek još neizraslog čoveka, zatvorenog u skute dečaka. U
tom prelazu izrastanja na njemu i duboko u njemu ocrtavaju se sve boli
na koje nikada neće i svići, a već je spreman na beg, da li od sebe samog
ili u još jedno crnilo užasa, to ni on sam ne zna. A najverovatnije nikada
neće ni saznati, jer za njega je odviše kasno.

Boemska rapsodija spada u one pesme kojoj ništa ne može da se
oduzme, a još manje doda. Ako je nekakav song upriličen do
savršenstva, kako muzički, tako i tekstualno, da ostavi snažan zamajac i
bude prekretnica u dešavanju nebeske grupe Queen, onda je to
navedena rapsodija. Sa staročrčkog prevedena, rapsodija znači
„recitator epske poezije“, ali kasnije je prihvaćen i naziv za bilo kakav
ekstravagantan izraz ljudskog osećanja.

Boemska rapsodija, počela se pisati daleke 1968.godine, da bi bila
objavljena tek 1975. godine. Sama pesma je i dan danas veoma čudno
odradjena, a pogotovo vrlo neobično upriličena za ljudsko uvo u ono
vreme. Sve što je moglo da se izmiksa u njoj je savršeno uradjeno.
Mešavina vokala, gitare, električnog basa i bubnjeva je na veoma osobit
način odradjen u Rapsodiji, te fenomenalni akustični klavir koga svira
Fredi. Dugo je Fredi vukao u sebi sam početak pesme, odnosno
obraćanje majci da je ubio čoveka. Melodija je kasnije došla. Ni sada
nisam siguran da Fredi nije mislio da je ubio čoveka u sebi samom. Pre
pedeset godina biti drugojačije orijentisan, bio je vlastiti ukop i kao
čoveka i kao ljudsko biće. Naravno da ga je to dugo razvlačilo.Prikrivena
mrvica leži sigurno i u Rapsodiji.

I kao što na kraju pesme kaže da ništa nije važno, da svršava se još
jedno življenje na turoban način, sa djavolima u sebi, ili bar potaknuto
od istih, ne dozvolite da vam ništa nije važno,trgnite se kad god možete
i suprostavite se, ima uvek načina. Život je oko vas, iskrice ljubavi vas
prskaju čak i onda kada ih ne osetite.

Način na koji proživite sopstveni život je vaše pravo. Taj zapis je samo
vaš. Rapsodija od vaše ličnosti je umeće sa kojim morate da se nosite,
što reče Fredi „ …gde god vetar duva…“.

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/boemska-rapsodija-gde-god-vetar-duva/