Тешко је бити громада у вечности, непресушни извор воде са којег се
напаја светлост за уранак будућности, талас на коме почива последња
капљица љубавног заноса и лептирић који ће наџивети дан. У свету
харизматичних забављача и неутемељених шаљивџија окружених
надораслом пропашћу свега и свачега, умишљено вредних ликова иза којих
не стоји адекватан и вредан садржај, но осионост и безвредан мисаони
садржај, увек се нађе неко ко бар покуша да на један емотивно
приступачан начин, свакодневно обојен и циркуларан међу свима нама,
удахне неки свеж ваздух или само подсети како је некада, у другима
временима, било другачије, можда и боље.
Са великом дозом сете и притајеном, контролисаном енергијом, Ђура и
Бомбај штампа понудили су мало другачији укус рокенрола, подсећајући
на трагове негдашње сарајевске школе рокенрола. Питко и ненаметљиво
враћали су нас у неке другачије снове, желећи да обнове и давно
заборављене вредности, попут пријатељства, љубави и, зашто то не рећи,
оних малих искрица човечности које увек лутају изнад нас. Албум
једноставно назван Вољећу Те Вечно, А Можда и Дуже, већ у самом
наслову нуди смерницу ка малој шали и дози цинизма. Наслов је изведен из
текста ударне нумере која отвара албум – Било Је Право Добро.
Нумера Било Је Право Добро је умерена, симпатично ритмична елегијска
песма која говори о времену иза љубавника, који још увек тражи властити
идентитен између онога шта је постао и онога што жели бити. У лаганом
гитарском отварању већ се дало назрети са којом ће тихом сетом
разбуктати, не само ритам, већ и све оне притајене емоције. Да, оно што
ваља, што искрсне да бива лепо, ваљало би и поновити. Али када све прође,
само сећања нижу се у малени угао прошлости. Ту и остају.
Следећа нумера на албуму је Само Ми Дај, весела рокенрол песмица.
Тражећи само једну шансу у љубави, нуди љубавне песме и незаборавне
ноћи шарене. Брзи ритам и полушаљиви текст одлика су ове нумере исказане
у готово четири минута свирке. Нека Лете Године је тема урађена у
благом призвуку кантри музике и начина свирања Марка Кнофлера и Дире
Страитса. Свакако нас сећа на оне осамдесете године које, из ове
перспективе, чине нам се безбрижне. Не плашећи се новог времена и
одтока година, Ђура наглашава да је спреман и да се не боји истих, али ни
конкуренције бољих од њега.
И онда наилази Wискy ин тхе Јар, односно, Жао Ми Је Вискија, сјајна обрада
на Ђурин начин. Иначе, нумера води порекло из ирског фолка, балада из 17.
века, коју су многе групе обрађивале, попут Тхин Лиззy и Металлике.
Наравно, Ђура је препев урадио уз комично цинични поступак. Сама
нумера ће свакако заживети на овим просторима из једноставног разлога
што је рађена за менталитет људи који обитавају вековима на овим
просторима. Просто, ракија је закон.
Следећа нумера на албуму је Хајмо На Пут. Када се нађемо у шкрипцу,
најбоље је кренути на пут. Умерени рокенрол као да вапи за тај уздах на
ветровитом друму. Прелепи женски пратећи вокали дају посебна угођај
свршетку нумере. За њом следи Суперхерој, савремена рок тема,
надахнути вокали, агресивно распињу текст до крајњих граница,
распевана тема, прихватљивог садржаја, готово савршена плесна нумера.
Прати Ме Мјесец је балада у трајању од скоро пет минута. Путовати кроз
живот, са месецом као другом пратиоцем, осветливши му пут преко
шездесет година, и трају и Он и месец, онако крхки, тужни и повремено
ватрени. Њихова ноћна идила гради једно посебно пријатељство. Уживајући
једно у другом троше време које је преостало човеку…
Удари Ме Нечим је баш, баш жестока ствар, права рокенрол тема. Ђура се
руководио оном старом народном да је батина из раја изашла, бар за
њега и по њему. Кратки соло између рефрена само је на трен одлепио
вокале који су баршунасто узнесени у тих четири минута рок свирке. Само
Лагано већ позната балада која започиње у стилу Дилана са питањем
колико се прећи мора до одређеног циља, а све између тога, бити
опуштено мора, значи лагано, дуго и лагано. И када се стигне до циља,
када се разлију боје, и онда опет лагано, лагано кроз живот. Дижући тензије
при крају нумере даје се посебна ароматичност нумери. Ниси Сама је
претпоследња тема на албуму. Умерена рок нумера која је, иначе
посвећена глумицама које су оптужиле своје менторе глуме за
наводно злостављање. Кад год је тешко, ипак има излаза, нико није сам,
ма колико био повређен. Она Каже Да Ме Воли је нумера која затвара
повратнички албум Бомбај Штампе и Ђуре. Тотално акустичарска нумера,
али, што рече мој пријатељ Живан, некако је безлична, нумера која је мало
отуђена од нас, но очигледно је да је Ђура желео да албум оконча у
вестерн стилу, као у једној завршној предвечерњој дремки на некој
веранди испред које пуца поглед ка непрегледој даљини. Само Он и
гитара…
Носиоци читавог пројекта су Ђура и Недим, уходан и високо уигран
тандем, који је пажљиво ослухнуо шта се слуша на овим просторима, али је
дорадио и неке своје раније доживљаје и све то упаковао у једну
симпатичну авантуру у нешто мало дуже од четрдесет минута
препознатљиве рок свирке коју је Бомбај Штампа неговала и у оном
периоду тзв. Новог примитивизма када су били на врхунцу своје каријере.
Суштински није се много променило у приступу и начину музицирања
Бомбај Штампе у ових скоро четири деценије. Неспорно свестран
уметник, певач, свирач, глумац и режисер, несебично свој таленат дели са
другима, али и живи од истог. Рокер по дефинитивном музичком
опредељењу, лагано улазећи у неке мирније године, није желео да се
помири са тим да буде неми проматрач живота који сеири из прикрајка, но
поново се латио гитаре и својих пријатеља из бенда и подсетио све нас да
није рекао све, поготово на музичком плану.
Вољећу Те До Краја Живота, А Можда И Дуже је четврти и досада најбоље
продуцирани албум Бомбај Штампе, који плени, пре свега, смиреношћу и
харизматично шаљивом конструкцијом у готово свих једанаест тема
понуђених на пројекту. Ђура твори причице које су свима препознатљиве,
проживљене, нема лажног филозофирања и недоречености. Све је ту,
обликовано за широке рокенрол масе, али и за оне друге, који са само
мало више пажње, могу на један лаган начин разумети шта је бенд желео
да поручи. Истрајно, добро и само лагано, уз много сете и прикривене
нежности.
Миодраг Марковић
