BRANIMIR ŠTULIĆ – Sunčana strana ulice

I nije bilo suza, samo razrovana aura oplemenjena besmislenim urlicima nezajažljivih hordi i
njihovih misaono obeščašćenih predvodnika, terajući ih putem koji nigde nije vodio. Klisura,
nad kojom su se nadvili i od koje su uzaludno očekivali podršku u vidu opstanka vlastitog uma
duboko prikovanog na njihove tabane, bila im je izvor života, ali i smrti, onih drugih, drugačijih,
ne boljih, ne postojanijih, ali smelijih, odlučnijh da u svom neskrivenom neznanju prekroje još
jedan dan u tminu. Naravno da se sve svelo na isto. Muka je svuda ista, različita su samo lica sa
kojih suze vlaže usahle obraze. No, ko mari za to, briga potmule jedinke za svog bližnjeg odavno
nije ravna ni listu puštenom niz vetar.
Navedeno je samo mali literarni uvod u album Azre, čitaj Branimira Štulića, od pre okruglo
četrdeset godina. Taj skriveni haljetak misli obznažene kroz slobodu, ljubav i nadolazeći talas
samoće, kroz dvadeset četiri pesme, podarila je Džonijeva grupa u jeku novog vala, smireno,
akustičarski i poetski, tek spremajući svoj teatar za velika dostignuća. Još je bilo rano da se ustrči
u prvi plan, onako glavom ispred zida, u iluzijama da ista pripada njima, s toga se na albumu
peva o Poljskoj u srcu, ocrtava se predvorje koje je Daleko od istine, stidljivo obraća
uniformisanim licima u polušali kroz song Nemoj po glavi druže plavi, nudi Karta za sreću, u
nepovratnom smeru, ali i peva o teškom i iscrpljujućem radu kroz Pit… i to je Amerika, onako
izdaleka zvuči kao pokušaj ogoljavanja kapitalizma. Da, kroz pesmu Kurvini sinovi, obraća se i
onoj drugoj strani koja pokušava da izravna silu očaja, straha i bede. Frustrirajuće do bola!
Album nosi ime Sunčana strana ulice. Uvek ima negde hlada, ali postoje i strane koje su blago
osunčane darom sa neba. Svi hoće da koračaju sunčanom stranom svog puta, ta smislena i
željena kretnja je samo još jedna u nizu tačaka snova kod ravnodušnog čoveka koji ulepšava
sećanja u prošlosti, žmuri na sadašnjost i tiho kune budućnost jer veruje u sve drugo, osim u sebe
samog. S pravom, svestan je dosadašnjeg svog učinka… Prolaznost vremena mu ne ide na ruku.
A šta reći za Odlazak u noć… To nije ljubavna pesma, Džoni ne peva o ljubavi i kada su mu
stihovi obojeni dodirima ljubavnika, njihova kretnja kroz život je lažna, nevera im nije pokrivena
ljubavlju, reč im je brza, nerazgovetna i strašljiva. Njima je ljubav samo beg iz jednolične
stvarnosti, osećaj za nežnost je samo plašljiv put na tragu svojih goniča, a želja da se postane
neko ko stvarno voli je samo zamagljeni tračak nedosanjanih avantura. A ona se ne postiže iz
tople sobe, udobne fotelje uz obilje hrane.
Kroz Pametne i knjiške ljude dat je urbani prikaz razočaranog mladog čoveka koji je tih
osamdesetih godina prošlog stoleća, bio bliži srednjoj generaciji, ali je njegova narastajuća
patnja bila slika tek nekog budućeg vremena. Uložio je mnogo u sebe, u nešto što je mislio da
znači društvu i da vredi, a onda lagano prihvata činjenicu da je sve to ništa. E, koliko bi mu sada
bilo razočarenje, gde se sve svelo na kupujem-prodajem…
Medjutim, vrednost ovog albuma je u numerama koji otvaraju isti, lokalna 041 i univerzalno-
svemirska Užas je moja furka. Raskorak izmedju srećnih trenutaka i opipljivog bola je sve veći,
poljubac sve kraći, a čežnja umirući sigurna. I sve to na promaji nestvarnih očekivanja.

Sunčanu stranu ulice je producirao Branimir Štulić i to je prvi album gde se on pojavljuje u toj
ulozi, a što će kasnije redovno činiti na svojim muzičkim izdanjima. O samom albumu je odavno
već izrečeno sve što se moglo reći o jednom osobenom umetniku koji je u to vreme imao toliko
ideja, da su se albumi nizali svake godine, i to u dvostrukom izdanju, a bogami, koncertni album
iz Kulušića, koji je i snimljen u poznu jesen 1981.g. ali je objavljen tek sledeće godine, pojavio
se upakovan u tri LP ploče, što je, i tada, a i sada, pravi kuriozitet.
Svoje ideje, što prikrivene, što ogoljene do srži, Džoni je tek kasnije razvio u jednom smeru gde
nije mu bilo povratka, njegovi pogledi na svet su bili drugačiji, često ideološki neprihvatljivi,
njegovo vidjenje ljubavi je svakako imalo tu osobenu nit upakovanu u svakodnevno razočarenje
mlade osobe, do nihilizma starijih, koji su, gajeći neke druge vrednosne sisteme, shvatili do koje
granice čovek može biti doveden u zabludu verujući u sve i svakome, a opet, ne verujući nikome
i ni u šta.
Vremena prodju, uglavnom se pamti ono što se doživi kroz par lepih trenutaka, naravno i
mladost koja, kakva god bila, uvek je neprikosnovena. Sunčana strana ulice je svakako jedan
odličan album koji je Azri i Džoniju bio zamajac za par kasnijih godina kada su svojim
muzičkim delanjem dosegnuli vrhove tadašnje savremene muzike. Sasvim odgovorno tvrdim da
su tamo i danas, da to što je kroz tekst i muziku prikazano od Branimira Štulića isijava i danas,
prosto vredi…

Miodrag Marković

Stalna veza (link) ka ovom članku: https://palankadanas.com/branimir-stulic-suncana-strana-ulice/