Савезна агенција за лекове Сједињених Америчких Држава одобрила је нову врсту лекова за терапију бола, првих таквих након две деценије. Павле Зељић, менаџер за међународну сарадњу, европске интеграције и комуникације у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС), поделио је своја сазнања и забринутости у вези са актуелним трендовима у терапији бола.“Прошле недеље сам био на састанку Светске здравствене организације у Женеви где смо управо дискутовали о новим лековима за терапију бола. Нажалост, имамо велику злоупотребу лекова за терапију бола, посебно фалсификованих лекова. Оно што ме посебно забринуло јесте чињеница да се злоупотреба лекова за терапију бола, пре свега фентанила, интензивирала у европској регији”, рекао је Зељић.
Зељић је истакао да, срећом, Србија није захваћена овим трендом, али да европска регија постаје главни фокус фалсификатора који користе опиоиде као додатак фалсификованим лековима за терапију бола.
Издавање лекова против болова мора се строго контролисати
Опиоиди, као што је фентанил, су скупи и често неопходни за пацијенте који се свакодневно суочавају са болом.
Према Зељићу, финансијски мотив игра кључну улогу у злоупотреби ових лекова.
“Бол је једно од најстрашнијих искустава од античких времена. Хипократ је рекао, божански је чин одагнати бол. Бол је субјективни осећај који можемо фармаколошки лечити и решити, и то је био предмет развоја фармацеутске индустрије. Међутим, ризик од зависности на опиоиде је нешто што се мора озбиљно контролисати. У Америци, где су опиоиди дуго били главни алати за терапију бола, злоупотреба је значајан проблем, али и у остатку света, укључујући нашу земљу”, рекао је Зељић.
Зељић је нагласио важност строге контроле издавања лекова против болова.
“Преписивање ових лекова мора бити изузетно строго контролисано. Не смеју се издавати у апотеци без надзора, јер чак и неопиоидни аналгетици могу изазвати навикавање. То није само питање класичне зависности, већ психолошке навике на узимање лекова за сваку бол коју осетимо. Маскирање бола може довести до игнорисања озбиљнијих здравствених стања које би требало испитати код лекара”, закључио је Зељић.
Разлике између неопиоидних и опиоидних лекова
Зељић објашњава кључне разлике између неопиоидних и опиоидних лекова који се користе за терапију бола.
“Важно је напоменути да неопиоидни лекови делују удаљено од централног нервног система, за разлику од опиоидних који делују директно на мозгу“, започиње Зељић своје излагање.
“У централном нервном систему постоје опиоидни рецептори који су корисни код изузетно јаких болова. Опиоидни лекови, базирани на опијуму и његовим дериватима, укључују морфиј, фентанил, а некада и хероин који је прешао у домен илегалних дрога. Током времена, развили смо синтетске деривате опиоида”
Неопиоидни лекови делују на ноцицепторе – врсте неурона које се налазе широм тела, укључујући кожу, прегибе и унутрашње органе.
“Ноцицептори реагују на механичке, термалне, хемијске или комбиноване факторе, као што су упални процеси, силе, топлота или било шта што оштећује ткиво. Импулси се шаљу према кичменој мождини где се интерпретирају пре него што стигну до централног нервног система. Неопиоидни лекови блокирају ове импулсе кроз натријумске канале, чиме се смањује ризик од зависности”, објашњава Зељић.
Када лекови делују директно на мозак, постоји већа вероватноћа зависности због хаоса који стварају у хемијском функционисању мозга. То је разлог зашто фармацеутска индустрија све више прелази на неопиоидне лекове.
100.000 годишње се предозира од аналгетика
“Видели смо стравичне резултате прекомерне употребе опиоидних аналгетика, укључујући преко 100.000 смртних случајева од предозирања годишње у Америци због прекомерне употребе ових лекова, фалсификованих или регуларних. Зависност од опиоидних лекова може уништити живот човека“
Зељић указује на глобалне напоре да се спречи злоупотреба опиоидних аналгетика, посебно у Америци и Европи.
“Криминалне групе злоупотребљавају опиоидне лекове, искоришћавајући бол пацијената који желе само да се ослободе бола. Иако је одагнавање бола узвишена намера, методе и средства морају бити у складу са Хипократовим законом”
“У свему томе имамо пуно странпутица, али сада се дешава позитиван правац који може помоћи пацијентима и у Србији у перспективи,” закључује Зељић.
Каква је ситуација у Србији
Зељић каже да Србија нема забрињавајуће трендове у прекомерној употреби лекова за терапију бола.
“То је нешто што је веома строго контролисано, ограничено издавање, и у том смислу смо негде у просеку. Са терапијом бола нисмо угрожени и нисмо циљ криминалним групама које се баве злоупотребом ових лекова. То је глобални проблем, а Србија је највероватније транзитна рута ка земљама ЕУ”, рекао је Зељић.
пинк.рс
