Нова година је почела а са тим и први хришћански празници — те већ у јануара славимо два највећа православна празника.
У наставку погледајте који дани су обележени црвеним словом у црквеном календару за јануар месец 2025. године.
Бадњи дан
Шестог јануара, српска православна црква празнује Бадњи дан, који се прославља уочи Божића и најављује га. Име је добио по бадњаку који се тај дан уноси у домове. Устаљен је обичај да се на овај дан породица окупи за посном трпезом. У различитим крајевима, обичаји се разликују у неким елементима, а данас су прилагођени животу у граду.
Божић
Православни верници према јулијанском календару 7. јануара прослављају Божић, најрадоснији хришћански празник који прати низ лепих обичаја и породична окупљања. За овај празник припрема се права гозба, а на овај дан је уједно завршава четрдесетодневни пост.
Сабор Пресвете Богородице
Сабор Пресвете Богородице је православни празник, који се слави другог дана Божића, 8. јануара. Посвећен је Пресветој Богородици која је родила Исуса Христа и због тога се и празнује други дан по рођењу Христовом. Обичај је да се три дана око Божића кућа не чисти, па тако то важи и за данашњи дан. Изузетак су породице које славе Светог Стефана као своју крсну славу.
Свети Стефан
Српска православна црква и њени верници 9. јануара обележавају трећи дан Божића, посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану. Постоји велики број народних обичаја везаних за Стевањдан. На тај дан завршава се опход код домаћина који је започео обилазак комшија и пријатеља, иде се од куће до куће и миробожа, користи обичај да се завађени поздраве и пољубе, а тиме и измире.
„Јер, ово је дан општег мирења и праштања.“
Православна нова година
Православна нова година или Српска нова година, како је још народ назива, дочекује се 13. јануара у поноћ, а прославља 14. јануара. У православном свету на тај дан обележава се и крсна слава Свети Василије и празник Мали Божић. На сам дан Нове године одлази се у Цркву а после се обавља свечани ручак.
Зимски Крстовдан
Српска православна црква 18. јануара слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру. Празник се везује за славу крштења Исуса Христа, као и за дан посвећен светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану. Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вернике, без обзира на то који дан у недељи „пада“.
Богојављење
Богојављење се обележава 19. јануара и то је непокретни празник, не мења се из године у годину. Богојављење је један од највећих хришћанских празника. Према предању у богојављенској ноћи се отворило небо и Свети Дух је сишао у облику голуба на Исуса Христа. У православним храмовима широм земље се на овај дан освештава Богојављенска водица. У вези са Богојављањем код српског народа развили су се бројна веровања и обичаји. Тако верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака рационална и искрена жеља може испунити.
Свети Јован Крститељ
Сваког 7. јануара (по јулијанском календару, односно 20. јануара по грегоријанском календару) слави се Сабор светог Јована Крститеља. Свети Јован је међу Србима нарочито поштован, у многим домовима се слави као крсна слава. На овај дан, верује се, треба опрати иконе. Наиме, веровање каже да се данас иконе износе из кућа и перу, односно бришу крпом поквашеном светом водом.
Православни верници 27. јануара славе Светог Саву, једног од најбитнијих српских светаца који је 1219. године успео да издејствује аутокефалност Српске православне цркве. Многи домови Савиндан славе као своју крсну славу па ће данас широм Србије бити весело како у кућама домаћина, тако и код оних који иду у госте. Осим овога, Свети Сава је заштитник свих школа у којима ће се организовати приредбе и прославе у част великог просветитеља.
